Milinko Brašnjović (1982) je danas ekstradiran iz Barselone za Beograd pod sumnjom da je pripadnik organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, Darka Šarića i Radoja Zvicera. On se sumnjiči za učešće u teškom ubistvu državljana Crne Gore koji su ubijeni u Atini 19. januara 2020. godine. Prema svedočenju bivšeg člana klana Veljka Belivuka, Srđana Lalića, Brašnjović je bio ubica čija je likvidacija bila iscenirana i naplaćena od strane škaljarskog klana.
Godinama se nije znalo ništa o Brašnjovićevoj sudbini, a spekulisalo se da su ga možda pripadnici klana ubili. Međutim, svedočenje Srđana Lalića otkriva da su imali „krticu“ među škaljarskim klanom koja je stekla poverenje vođa klana obećavajući da može oteti i ubiti Brašnjovića. Prema tvrdnjama svedoka saradnika, oni su prihvatili to i platili 200.000 evra za likvidaciju. Ovaj slučaj baca novo svetlo na aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa u regionu i na njihovu međusobnu rivalnost i konflikte.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala, Odeljenje za međunarodnu operativnu policijsku saradnju i Policijska uprava za grad Beograd su uspeli da ekstradiraju Milinka Brašnjovića iz Barselone u Srbiju kako bi bio procesuiran za svoja navodna krivična dela. Ovaj slučaj je još jedan u nizu uspešnih akcija organa gonjenja u borbi protiv organizovanog kriminala i pruža nadu da će počinioci biti izvedeni pred lice pravde.
Prema evidenciji policije, Milinko Brašnjović je bio povezan sa više zločina koji su povezani sa organizovanim kriminalom u regionu. Njegova uloga u mreži kriminalnih aktivnosti uključuje teška ubistva, trgovinu drogom, pranje novca i druge ilegalne aktivnosti. Ekstradicija Brašnjovića predstavlja važan korak u suzbijanju ovakvih aktivnosti i otkrivanju i procesuiranju počinioca. Njegovo svedočenje moglo bi biti od vitalnog značaja u rasvetljavanju drugih zločina i identifikaciji pripadnika organizovanih kriminalnih grupa.
Organizovani kriminal predstavlja ozbiljan izazov za državne institucije i društvo u celini. Aktivnosti ovih grupa ugrožavaju javnu sigurnost, šire strah među građanima i nanose ozbiljnu materijalnu štetu društvu. Borba protiv organizovanog kriminala zahteva koordinisane napore policije, tužilaštva, sudova i drugih institucija, kao i saradnju sa međunarodnim partnerima. Ekstradicija Brašnjovića je primer uspešne saradnje između državnih organa različitih zemalja u borbi protiv ovog ozbiljnog problema.
Policija i tužilaštvo moraju nastaviti sa istraživanjem i suđenjem osumnjičenih za organizovani kriminal kako bi se osigurala efikasna borba protiv ovih grupa i njihovo kažnjavanje u skladu sa zakonom. Uz podršku javnosti i medija, moguće je postići značajan napredak u suzbijanju organizovanog kriminala i očuvanju vladavine prava u društvu.
Slučaj Milinka Brašnjovića je samo jedan od mnogih slučajeva koji pokazuju ozbiljnost problema organizovanog kriminala u regionu i potrebu za oštrim i efikasnim merama protiv počinilaca. Procesuiranje i kažnjavanje pripadnika ovih grupa je ključno za suzbijanje njihovih aktivnosti i zaštita građana od njihovog nasilja i nelegalnih delovanja. Srbija i druge zemlje regiona moraju nastaviti sa zajedničkim naporima u borbi protiv organizovanog kriminala kako bi se osigurala sigurnost i stabilnost društva.
