Nesuglasice između predsednika Crne Gore i premijera nisu samo stranački problemi već su se preselile na teren države uoči izbora 29. septembra. Predsednik države Jakov Milatović kritikovao je vladin ekonomski program „Evropa sad 2“ i optužio premijera Milojka Spajića za šurovanje sa DPS-om i kabinetom Mila Đukanovića. Njihov sukob datira još od pre formiranja nove vlade, kada Spajić nije uključio rasformisani Demokratski front u svoj tim, dok je Milatović insistirao na zajedničkom nastupu sa Demokratama i pokretom URA. Sukobi su prisutni i predsedničkih i parlamentarnih izbora. Ipak, ovi sukobi neće izazvati veće poremećaje u državi kao raskol u DPS-u 1997. godine. Postoji dogovor o saradnji između DPS-a i liste Milatović, verovatno u formi manjinske podrške.
Kabinet predsednika demantovao je navode ministra finansija Novice Vukovića o traženju sredstava za snimanje od 600.000 evra, tvrdeći da je prvobitni zahtev bio za 2,1 milion evra. Vuković je izneo mišljenje da je Milatović raskinuo sa svojim biračima, apsolutno negirao ekonomski program koji je podržavao i prihvatio antisrpski recept. Poslanik DPS-a Nikola Janović smatra da bi rezultat izbora u Podgorici sa više od 50% podrške osporio kredibilitet vlasti na državnom nivou i doveo u pitanje legitimitet, moguće raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Analitičar Boško Vukićević ocenjuje da sukob Milatovića i Spajića podseća na raskol u DPS-u 1997. godine, ali da neće imati iste posledice. Postoji dogovor o saradnji između DPS-a i Milatovićeve liste, verovatno u formi manjinske podrške. Vuković je kritikovao Milatovića za raskid sa biračima, negiranje ekonomskog programa koji je podržavao i prihvatanje antisrpskog recepta. Janović smatra da bi rezultati izbora sa više od 50% podrške osporili kredibilitet vlasti i moguće doveli do vanrednih parlamentarnih izbora.
Iz svega navedenog možemo zaključiti da sukobi između predsednika države i premijera nisu samo stranački, već imaju ozbiljne političke posledice na državu. Nove čarke i napetosti na političkoj sceni Crne Gore mogu dovesti do političkih promena i neizvesnosti uoči izbora 29. septembra. Važno je pratiti dalji razvoj situacije kako bi se sagledale sve moguće posledice i uticaj na budućnost Crne Gore.
