Članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija će uskoro raspravljati i glasati o nacrtu rezolucije o genocidu u Srebrenici. Srbija i Rusija lobiraju protiv ovog dokumenta, pri čemu Srbija predsednik Aleksandar Vučić provodi vreme u Njujorku kako bi uticali na ishod glasanja. Postavlja se pitanje koliko će glasova dobiti rezolucija kojom bi 11. jul postao Međunarodni dan sećanja na genocid nad Bošnjacima. Potrebna je prosta većina od 97 država od 193 da bi nacrt rezolucije bio usvojen.
Dušan Janjić smatra da će Srbija pokušati da se predstavi kao pobednik, nezavisno od ishoda glasanja, fokusirajući se na koncept viktimizacije srpskog naroda. Marko Milosavljević tvrdi da je prava tema poricanje ratnih zločina i nacionalni interes za vlast u Srbiji, umesto fokusa na to da li će rezolucija biti usvojena ili ne.
Ukoliko rezolucija ne bude usvojena, to će simbolizovati nedostatak volje velikog broja država da podrže napore za mir i međunarodnu pravdu. Milosavljević smatra da bi rezolucija podstakla obrazovne programe o genocidu u Srebrenici širom sveta, doprinoseći prevenciji budućih genocida.
Srbija se suočava sa povratkom u devedesete godine, u kontekstu priče o rezoluciji o Srebrenici. Nacionalni interes vlasti se pretežno usmerava ka poricanju ratnih zlоčina, čineći politički ambijent u zemlji neuravnoteženim. Karakteristične su političke figure osuđenih ratnih zločinaca u prvim redovima određenih događanja, što ukazuje na povratak određenih mračnih ideologija.
Napori za procesuiranjem ratnih zločina iz devedesetih godina su i dalje prisutni, a otpor rezoluciji o Srebrenici potiče od straha od novih suđenja. Odabrani politički potezi Srbije u vezi sa rezolucijom ukazuju na kontinuitet problema u suočavanju sa prošlošću i izazovima u izgradnji bolje budućnosti.
U celini, rasprava o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN predstavlja kompleksan politički, pravni i moralni izazov. Srbija se suočava sa dubokim raskolom u društvu u vezi sa pitanjima ratnih zločina, nacionalnog identiteta i političke orijentacije. Ključno je da se otvori dijalog između različitih aktera u društvu kako bi se prevazišle prošle traume, duboko podeljeni stavovi i izgradila održiva budućnost zasnovana na miru, pravdi i pomirenju.
