Stotine miliona ljudi u jugoistočnoj Aziji doživelo je snažan zemljotres magnitude 7,7 Rihtera 28. marta, čiji je epicentar bio blizu Mandaleja u Mjanmaru. Potres je izazvao devastaciju u čitavim kvartovima u samo nekoliko sekundi, a procene o broju poginulih su alarmantne, s više od 2.700 žrtava, dok se očekuje da će taj broj rasti na desetine hiljada. Američki geološki zavod procenjuje da bi ekonomska šteta mogla dostići desetine milijardi dolara.
Uzrok ovog razornog zemljotresa leži u geološkim procesima koji su se odvijali pre više od 45 miliona godina, kada je Indijska tektonska ploča sudarila s Evroazijskom. Ovaj sudar je doveo do formiranja Himalaja i stvorio brojne rasede koji su sada izvor seizmičke aktivnosti. Indijska ploča nastavlja da se uvlači pod Evroazijsku, oslobađajući ogromne količine energije koja povremeno uzrokuje zemljotrese.
Zemljotres 28. marta bio je posebno jak lom duž rascepa Sagaing, koji je poznat po svojoj aktivnoj seizmičnosti. Na globalnom nivou, određena mesta poput Japana, Indonezije, Čilea, Kalifornije, Italije, Turske i Filipina su poznata po svojoj sklonosti zemljotresima zbog njihove pozicije na granicama tektonskih ploča.
U Japanu, na primer, se susreću četiri tektonske ploče, što ga čini jednom od najseizmički najaktivnijih zemalja na svetu. Zemljotresi su ovde česti, a jedan od najrazornijih bio je onaj u Tohokuu 2011. godine, koji je izazvao cunami i nuklearnu katastrofu. Indonezija, koja leži na granici Indo-Australijske i Evroazijske ploče, beleži više od 5.000 zemljotresa godišnje, uključujući smrtonosni zemljotres iz 2004. godine koji je odneo preko 230.000 života.
Čile se ponosi najjačim zabeleženim zemljotresom u istoriji, onim iz Valdivije 1960. godine, dok Kalifornija, sa svojim San Andreas rasedom, očekuje „Veliki potres“ u narednim decenijama. Italija i Turska takođe su podložne čestim zemljotresima, što potvrđuju razorni događaji iz prošlosti.
Prema rečima seizmološkinje Ane Mladenović, Srbija nije podložna zemljotresima slične razorne moći kao u Mjanmaru. Ona naglašava da se najbliže aktivno područje sudaranja nalazi između Jadranske mikro ploče i Dinarida, ali ne očekuje se da će se u Srbiji dogoditi zemljotresi značajne magnitude u bliskoj budućnosti. Mladenović ističe da su zemljotresi koji se dešavaju u regionu, poput Hrvatske i Crne Gore, prirodni, ali ne dostižu slične razmere kao u Mjanmaru. Građani Srbije, prema njenim rečima, mogu biti spokojni u vezi sa ovim pitanjem.
