U najnepovoljnijem položaju su svakako osmaci, kojima se školska godina ranije završava i koji se suočavaju sa završnim prijemnim ispitima, kao i maturanti u srednjim školama koji konkurišu na strane fakultete. Prosvetni sistem se suočava sa izazovima zbog obustave nastave, što dodatno komplikuje situaciju za ove učenike.
Prema anketama sprovedenim u školama, postoje tri opcije za nadoknadu nastave: intenzivirana nastava, radne subote ili produžetak školske godine. Plan nadoknade nastave svaka škola šalje Ministarstvu prosvete na odobrenje, a ključno pitanje ostaje koji su rokovi za sprovođenje ovih planova. Ako se nastava normalizuje do 10. februara, postoji dovoljno vremena da se nadoknadi propušteno do kraja školske godine u junu. Međutim, ukoliko se nastava ne vrati u normalu do marta, vreme za nadoknadu će biti značajno smanjeno.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović je istakla važnost povratka dece u škole i omogućavanja obrazovanja. Naglasila je da je potrebno uspostaviti redovan proces rada i brzo napraviti planove za nadoknadu časova. Pomoćnik ministarke prosvete Milan Pašić naveo je da je trenutno pet odsto škola u potpunoj obustavi nastave, te je izrazio nadu da će se situacija normalizovati do probnog završnog ispita, koji je zakazan za 21. i 22. mart.
S obzirom na to da se probni test za završni ispit približava, važno je da sve škole pređu u zakonski štrajk kako bi se omogućila nadoknada nastave. Različiti modeli nadoknade su već poznati, a ako se dogovor postigne brzo, moguće je nadoknaditi propušteno. Dejan Pavković, direktor OŠ „Jovan Sterija Popović“, smatra da se, ako nadoknada počne u drugoj polovini februara, sve može stići.
Ivan Ružičić iz Društva direktora škola Srbije smatra da produžetak školske godine može biti realna opcija, ali da se može produžiti najviše za pet dana. Učenici će imati priliku da se pripreme za završni ispit nakon završetka nastave u junu, a nastavnici će biti prisutni tokom tih časova.
Aleksandar Markov, bivši predsednik Foruma beogradskih gimnazija, upozorava da bi produžetak školske godine mogao biti problematičan za maturante koji planiraju da studiraju u inostranstvu. On ističe da bi produžavanje školske godine moglo ometati učenike koji se pripremaju za prijemne ispite na stranim fakultetima, jer ti fakulteti neće prilagođavati svoje rokove.
Učenici će, prema Markovljevim rečima, teško nadoknaditi propušteno vreme u smislu znanja i socijalizacije sa vršnjacima. Njegovo mišljenje je da nijedan način nadoknade neće biti dovoljno dobar da se nadoknadi sve što je izgubljeno tokom obustave nastave.
U zaključku, situacija u prosveti je veoma ozbiljna i zahteva hitnu intervenciju svih relevantnih aktera kako bi se obezbedio nastavak obrazovanja za učenike. Ključne su brze odluke i uspostavljanje redovnog procesa rada, kako bi se učenicima omogućilo da završe školsku godinu bez dodatnih stresova. Nadoknada nastave je neophodna, ali se mora realizovati na način koji neće dodatno opteretiti učenike, naročito osmake i maturante koji se pripremaju za važne ispite.
