Javni dug Srbije u februaru iznosio je 4.268,1 milijardu dinara ili 36,4 milijarde evra, što je povećanje od 26,3 milijarde dinara u odnosu na prethodni mesec. Učešće javnog duga u BDP-u bilo je 47,8%. Kada je reč o valutnoj strukturi javnog duga, u februaru je 77,7% duga bilo u stranim valutama. Konkretno, dug u evrima činio je 56,9% ukupnog duga, u američkim dolarima 13,6%, u specijalnim pravima vučenja (SDR) 6,7%, u ostalim valutama 0,5%, dok je učešće duga u dinarima iznosilo 22,3%. Ovo su podaci koje je objavila Uprava za javni dug Ministarstva finansija.
Javni dug predstavlja ukupan dug koji država ima i uključuje dugovanja državnih institucija, preduzeća u državnom vlasništvu, lokalnih vlasti i javnih preduzeća. Visina javnog duga je važna jer utiče na ekonomsku stabilnost zemlje, a povećanje javnog duga može dovesti do smanjenja kreditnog rejtinga zemlje i povećanja kamatnih stopa.
Učešće javnog duga u BDP-u može se koristiti kao pokazatelj održivosti javnih finansija. Prema podacima Uprave za javni dug Ministarstva finansija, u februaru je učešće javnog duga u BDP-u Srbije iznosilo 47,8%. To znači da je javni dug zemlje skoro polovina bruto domaćeg proizvoda, što može ukazivati na potencijalne probleme u fiskalnoj politici i potrebu za smanjenjem deficita.
Kada je reč o valutnoj strukturi javnog duga, veći deo duga Srbije je denominiran u stranim valutama, sa 77,7% duga u februaru. To može predstavljati određeni rizik za zemlju, posebno u slučaju naglog jačanja domaće valute ili promene kamatnih stopa na stranim tržištima. U tom slučaju, država može imati poteškoća u servisiranju duga i otplati glavnice.
Dug u evrima čini najveći deo ukupnog duga Srbije, sa udelom od 56,9%. Evro je jedna od najvažnijih svetskih valuta i često se koristi kao rezervna valuta u međunarodnoj trgovini. Dugovanje u evrima može biti povoljno zbog stabilnosti ove valute i povezanosti sa evropskim ekonomskim prostorom, ali u isto vreme može predstavljati rizik zbog potencijalnih promena u odnosu evra prema drugim valutama.
Dug u američkim dolarima čini 13,6% ukupnog duga Srbije. Američki dolar je takođe jedna od vodećih svetskih valuta i često se koristi u međunarodnoj trgovini i finansijskim transakcijama. Dugovanje u dolarima može biti korisno zbog stabilnosti ove valute, ali može biti rizično zbog promenljivosti kamata na tržištima duga denominiranom u dolarima.
Specijalna prava vučenja (SDR) čine 6,7% ukupnog duga Srbije. SDR je međunarodna rezervna valuta koju koristi Međunarodni monetarni fond (MMF) i sastoji se od korpi vodećih svetskih valuta. Dugovanje u SDR može biti korisno zbog diversifikacije valutnog portfolija, ali može biti kompleksno zbog specifičnosti ove valute i ograničenog tržišta za transakcije u SDR.
Učešće duga u dinarima iznosi 22,3% ukupnog duga Srbije. Dugovanje u domaćoj valuti može biti korisno zbog smanjenja valutnog rizika i potencijalnog uticaja na kursnu politiku zemlje, ali može ograničavati pristup međunarodnim finansijskim tržištima ili povećati troškove finansiranja zbog različitih kamatnih stopa na domaćem i stranim tržištima.
Ukupan javni dug Srbije je važan ekonomski pokazatelj koji može ukazati na održivost javnih finansija zemlje. Povećanje javnog duga može dovesti do problema u fiskalnoj politici, smanjenja kreditnog rejtinga, povećanja kamatnih stopa i rizika od prezaduženosti. Valutna struktura javnog duga takođe igra važnu ulogu u ekonomskoj stabilnosti zemlje i može predstavljati određeni rizik u slučaju promena na međunarodnim tržištima. Stoga je važno pratiti i analizirati javni dug i valutnu strukturu duga kako bi se donosile informisane odluke o fiskalnoj politici i upravljanju ekonomskim resursima zemlje.
