Alkoholna pića su široko konzumirana širom sveta, ali svaka vrsta alkohola ima različite sastojke i postotak alkohola, što rezultira različitim efektima na organizam. Važno je razmotriti da li se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste konzumiranog pića.

Jedan od glavnih faktora koji utiče na dejstvo alkohola je unos hrane. Prisustvo hrane u želucu usporava apsorpciju alkohola jer se sporije dospeva u tanko crevo. Zbog toga, pun stomak može umanjiti koncentraciju alkohola u krvi. Nasuprot tome, prazan stomak brže apsorbuje alkohol, kao i unos vode. Genetski faktori, pol, starost i brzina konzumiranja takođe igraju ulogu u ovom procesu.

Na osnovu ovih činjenica, možemo zaključiti da se vreme apsorpcije alkohola razlikuje u zavisnosti od vrste pića. Žestoka pića se obično najbrže apsorbuju, a njihovo mešanje sa slatkim bezalkoholnim napicima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi, u zavisnosti od koncentracije alkohola u različitim vrstama pića.

Žestoka pića se proizvode destilacijom fermentisanog pića, dok pića poput vina, piva, šampanjca, jabukovače ili vermuta nastaju fermentacijom šećera ili žitarica. Ova razlika u procesu proizvodnje može uticati na brzinu apsorpcije alkohola.

Dužina zadržavanja alkohola u krvi općenito se kreće između 10 i 19 sati, ali ovaj period može varirati u zavisnosti od mnogo faktora, uključujući vrstu pića i unos hrane. Osobi sa nivoom alkohola u krvi od 1 g/l može biti potrebno između šest i deset sati da nivo alkohola padne ispod zakonski dozvoljenog nivoa. Ipak, čak i ispod zakonski dozvoljenog nivoa, rizik od nesreće može biti povećan, zbog čega je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja bilo koje količine alkohola.

U zaključku, važno je biti svestan razlika u apsorpciji alkohola u zavisnosti od vrste pića i drugih faktora. Kombinacija žestokih pića sa slatkim bezalkoholnim napicima može ubrzati povećanje nivoa alkohola u krvi. Bezbednost je uvek na prvom mestu, stoga je najbolje izbegavati vožnju nakon konzumiranja alkohola.