Broj smrtnih slučajeva izazvanih ekstremnim vrućinama u Evropi očekuje se da će dramatično porasti, nadmašujući očekivano usporavanje smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom. Prema najnovijim istraživanjima Evropske komisije, ekstremne temperature uzrokuju oko 407.500 smrtnih slučajeva godišnje u Evropi, a procenjuje se da će taj broj porasti za dodatnih 55.000 ljudi do 2100. godine.

Studija objavljena u medicinskom časopisu „The Lancet Public“ navodi da će vrućine postati sve smrtonosniji izazov, posebno u južnoj Evropi, gde živi veći broj starijih osoba. Prema analizi, očekuje se da će broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom naglo rasti širom kontinenta, posebno u zemljama poput Španije, Italije, Grčke i Francuske.

Studija je takođe analizirala trendove smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnom i toplotom u Evropi između 1991. i 2020. godine, pri čemu je hladnoća pokazala veći broj smrtnih slučajeva u istočnoj Evropi, dok su vrućine odgovorne za više smrtnih slučajeva u južnoj Evropi. Očekuje se da će broj smrtnih slučajeva rasti u ovim regionima, dok će u narednim decenijama ukupan broj smrtnih slučajeva uzrokovanih hladnoćom opadati, osim u Irskoj, Norveškoj i Švedskoj.

Naučnici ističu da je ključno razviti ciljane politike za zaštitu područja i populacija koje su najviše ugrožene ekstremnim temperaturama, kako bi se sprečili brojni smrtni slučajevi koji se mogu izbeći. Uz povećanje broja ekstremno vrelih dana zbog klimatskih promena, hitna akcija je potrebna kako bi se smanjili negativni uticaji na zdravlje ljudi.

Generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš nedavno je pozvao sve zemlje da se angažuju u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, nakon rekordnih globalnih temperatura. Nova studija takođe ističe važnost političkih intervencija za prilagođavanje klimatskim promenama, koje su već spasile hiljade života, ali se ističe potreba za dodatnim merama kako bi se smanjio broj smrtnih slučajeva koji se mogu sprečiti.

Ekstremne vrućine ne samo da su povezane sa većim rizikom od smrti, već mogu imati i negativne posledice na mentalno zdravlje ljudi, povećati rizik od pobačaja kod žena koje rade na vrućini, te izazvati indirektne posledice poput šumskih požara, smanjenja prinosa u poljoprivredi i drugih ekoloških i infrastrukturnih problema. Kako se klimatske promene nastavljaju, hitna akcija je neophodna kako bi se zaštitilo zdravlje i životi građana Evrope.