Komemoracija povodom smrti dramskog pisca Igora Bojovića održana je danas u Pozorištu lutaka „Pinokio“ u Beogradu. Ova tužna prilika okupila je brojne članove porodice, saradnike, prijatelje i poštovaoce njegovog dela. Bojović, koji je bio dugogodišnji direktor ovog pozorišta, ostavio je neizbrisiv trag u svetu lutkarske umetnosti, kako u Srbiji, tako i šire.
Na komemoraciji su se okupili mnogi istaknuti članovi umetničke zajednice. Među njima su bili pozorišni reditelj Vladan Đurković, glumica i lutkarka Zorana Milašoković Tasić, kao i pozorišni i filmski reditelj Jug Radivojević, reditelj Milan Karadžić i glumac Dejan Lutkić. Svi su oni izrazili svoju duboku tugu zbog gubitka Bojovića, ali i zahvalnost za sve što je učinio za pozorište i kulturu.
Dejan Lutkić, koji je bio blizak saradnik Igora Bojovića, istakao je kako je Bojović bio „vitez pera“, duhovit, oštar i precizan u svom radu. Njegove rečenice su, prema Lutkiću, bile „kao isklesani kamen“. Bojović je pisao za decu, a Lutkić je naglasio da je i sam bio „čovek brat“ koji je znao da se šali na svoj račun. Njegova dela, veruje Lutkić, će nastaviti da žive na scenama, jer su proizašla iz dubine njegove duše.
Bojović je bio poznat po svom specifičnom stilu pisanja, koji je kombinovao humor, mudrost i emocionalnu dubinu. Njegove predstave su se često bavile temama koje su bliske deci, ali su nosile i dublje poruke koje su dopirale do odraslih. Njegova sposobnost da piše na način koji je istovremeno zabavan i poučan učinila ga je voljenim među publikom svih uzrasta.
U okviru svoje karijere, Bojović je pisao mnoge drame, koje su se uspešno izvodile na pozorišnim scenama širom Srbije. Njegove predstave su često nagrađivane na festivalima, a on je bio priznat u umetničkim krugovima. Njegov doprinos pozorištu je neprocenjiv, a njegov odlazak ostavlja prazninu koja će biti teško popunjena.
Pozorište lutaka „Pinokio“, pod njegovim vođstvom, postalo je mesto gde su deca mogla da uživaju u umetnosti i učestvuju u kreativnim procesima. Bojović je verovao da je lutkarsko pozorište posebno važno za razvoj dece, jer im omogućava da istražuju svet mašte i kreativnosti. Njegov cilj je bio da inspiriše nove generacije umetnika i gledalaca, što je i postigao svojim radom.
Na komemoraciji su se mogli čuti i drugi dirljivi govori, koji su odražavali koliko je Bojović bio cenjen i poštovan. Njegova sposobnost da poveže ljude kroz umetnost bila je posebna, a mnogi su isticali kako će ga pamtiti ne samo kao velikog umetnika, već i kao divnog prijatelja i mentora.
U poslednjim godinama svog života, Bojović je nastavio da stvara, iako su se suočavao sa zdravstvenim problemima. Njegova strast prema pozorištu nije opadala, a to je inspirisalo mnoge mlađe umetnike da slede njegov primer. Njegova posvećenost umetnosti i ljubav prema deci ostavili su dubok utisak na sve koji su ga poznavali.
Na kraju komemoracije, okupljeni su se složili da će Igor Bojović ostati zauvek u sećanju svih koji su ga poznavali i voleli. Njegovo delo će živeti kroz predstave koje je stvorio, a njegov duh će nastaviti da inspiriše nove generacije umetnika. Ova komemoracija nije bila samo tužna prilika, već i proslava života i dela jednog od najvažnijih dramskih pisaca u istoriji srpskog lutkarstva.
