Časlav Koprivica, profesor na Fakultetu političkih nauka, izneo je stav da je većina studenata protiv blokada na univerzitetima u Srbiji. On je naglasio da je u kontaktu sa studentima koji se protive trenutnoj vlasti, i da su oni većinom voljni da se nastave studije bez prekida uzrokovanih blokadama. Prema njegovim rečima, organizatori blokada ne žele da se sprovede anketa među studentima, što bi moglo da pokaže stvarno raspoloženje većine.
U svom izlaganju, Koprivica je predložio da se studenti izjasne o nastavku blokada putem aplikacije e-student. Međutim, prilikom pokušaja izjašnjavanja na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, sistem je oboren, što sugeriše da postoji svest o tome šta većina studenata misli o blokadama. On smatra da pravi organizatori ovih akcija, za koje sumnja da su plenumi, žele da stvore privid podrške blokadama, dok zapravo ignorišu volju većine.
Koprivica je istakao da oni koji se zalažu za neposrednu demokratiju zapravo ometaju izražavanje većine studenata. Njegova izjava ukazuje na sve veću tenziju unutar studentskog pokreta, gde se sukobljavaju različiti interesi i stavovi. On je kritikovao trenutne vođe blokada, sugerišući da ne predstavljaju interese svih studenata, već samo manji deo koji se protivi vladi.
Ova situacija je dodatno komplikuje i to što su blokade postale simbol otpora protiv vlasti, ali i simbol podela unutar studentske zajednice. Mnogi studenti se osećaju kao da njihovi glasovi nisu dovoljno zastupljeni, a neki čak smatraju da su blokade kontraproduktivne za njihove akademske i profesionalne ciljeve.
S obzirom na to da se u poslednje vreme sve više govori o važnosti studentstva kao aktivnog učesnika u društvenim promenama, pitanje je koliko će studenti moći da se organizuju i izraze svoje stavove bez spoljnog pritiska ili manipulacije. Koprivicaova izjava može da posluži kao poziv na razmišljanje o tome kako studenti mogu da se organizuju na efikasan način, a da pritom ne izgube iz vida svoje osnovne ciljeve – obrazovanje i lični razvoj.
Pitanje blokada postaje sve složenije, jer se pojavljuju različiti interesi unutar studentske zajednice. Dok neki studenti smatraju da su blokade neophodne za postizanje političkih ciljeva, drugi se plaše da bi one mogle ugroziti njihovu budućnost. U tom smislu, važno je otvoriti dijalog i omogućiti svim studentima da se izjasne o svojim stavovima i potrebama.
Osim toga, profesor Koprivica je istakao da bi trebalo da se uspostavi bolja komunikacija unutar studentskih organizacija, kako bi se čuo glas svih, a ne samo nekih grupa. To bi moglo pomoći u prevazilaženju podela i stvaranju jedinstvenijeg fronta koji bi se mogao boriti za zajedničke interese.
Na kraju, važno je napomenuti da se ovakvi sukobi i nesuglasice ne javljaju samo na univerzitetima u Srbiji, već su prisutni i širom sveta. Studenti se često nalaze na raskrsnici između svojih akademskih obaveza i želje za društvenom promenom. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se studenti organizovati i koje će korake preduzeti u budućnosti. U svakom slučaju, važno je da svi studenti imaju priliku da izraze svoje stavove i da budu deo procesa donošenja odluka koji ih se tiče.
