Kosta Kecmanović je izvršio masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ 3. maja prošle godine, ubivši devetoro vršnjaka i čuvara škole. Nekoliko dana pre zločina, Kecmanović je na internetu pretraživao informacije o doživotnoj kazni zatvora u Srbiji.
Kecmanović je istražiteljima rekao da je mislio da će biti kažnjen za svoje postupke. Njemu je bilo važnije da zna hoće li provesti ceo život iza rešetaka nego što su mu bila važna životi žrtava.
Prema važećem zakonu u Srbiji, Kosta Kecmanović, kao trinaestogodišnjak, ne može biti krivično gonjen, čak i ako je u međuvremenu napunio četrnaest godina. Iako je bilo sumnji da je namerno izvršio zločin pre nego što je napunio 14 godina, Kecmanović je izjavio da nije znao za zakon, ali ga je zanimalo hoće li biti kažnjen ako ubije decu.
Kosta je iz kuće uzeo očeve pištolje i njima usmrtio svoje vršnjake i čuvara škole. Nakon zločina, mirno je napustio školu, pozvao policiju i priznao delo.
Kada je prvi put saznao za zločin, Kecmanović nije znao da je nekoga ubio jer nije video krv. Kasnije je shvatio šta je učinio, ali nije pokazao kajanje niti iskreno žaljenje za žrtve. Rekao je da je motiv za zločin bio to što je bio šikaniran i odbačen, te da deca nisu bila njegovi prijatelji. Inspiraciju je navodno dobio gledajući dokumentarnu seriju o ubicama iz škola.
Ovaj tragičan događaj šokirao je i potresao celu Srbiju. Masovna ubistva u školama su retka pojava u zemlji, pa je ovaj slučaj posebno uznemirujući. Roditelji žrtava su ostali bez svoje dece, a škola je izgubila nekoliko učenika i jednog zaposlenika.
Nakon ovog incidenta, društvo se zapitalo o bezbednosti u školama i potrebi za većom pažnjom prema mentalnom zdravlju dece i mladih. Mnogi su tražili promene u zakonodavstvu kako bi se sprečili slični događaji u budućnosti.
Kosta Kecmanović je trenutno smešten u ustanovi za maloletnike, gde se o njemu brine stručni tim. Njegovo dalje sudsko postupanje će biti određeno zakonima koji regulišu postupanje sa maloletnicima koji su počinili teška dela.
Ovaj slučaj je podstakao mnoge da razmišljaju o mentalnom zdravlju mladih i o potrebi za pravovremenom intervencijom i podrškom. Važno je da se svi zajedno angažujemo kako bismo sprečili slične tragedije u budućnosti.
U zaključku, masovno ubistvo u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar“ je bio tragičan događaj koji je potresao celu Srbiju. Važno je da se društvo zajedno angažuje kako bi se obezbedila sigurnost dece u školama i pružila podrška mladima sa mentalnim zdravstvenim problemima. Neka ovaj slučaj bude podsetnik na važnost brige o mentalnom zdravlju i prevenciji nasilja među mladima.
