Gost emisije „Intervju“ na jutjub kanalu sajta Republika bila je psihijatar Aleksandra Gavrilović iz Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti Kovin. U razgovoru sa voditeljem Dejanom Katalinom, ona je istražila važne teme vezane za mentalno zdravlje, stigmu koja ga okružuje i povezanost između psihičkog i fizičkog zdravlja.
Gavrilović naglašava da je mentalno zdravlje ključni deo opšteg zdravlja i da „nema zdravlja bez mentalnog zdravlja“. Iako se čini da je u savremenom društvu lakše razgovarati o mentalnim problemima, stigma i dalje postoji. Mnogi ljudi se i dalje stide da potraže pomoć psihijatra, često se obraćajući drugim stručnjacima pre nego što potraže psihijatrijsku pomoć. Ona ističe da je važno da se ljudi oslobode predrasuda i da shvate da je duhovna higijena jednako važna kao i fizička.
Psihijatar je takođe pričala o fenomenu „burn outa“, koji se sve više manifestuje zbog prevelikih očekivanja u savremenom društvu. Ovaj problem često dovodi do psihosomatskih tegoba, što znači da psihička stanja mogu izazvati fizičke probleme. U tom smislu, Gavrilović se osvrnula na rad Gabora Matea, koji se bavi uticajem mentalnog stanja na fizičko zdravlje. Ona je potvrdila da mentalna trpnja može izazvati ozbiljne fiziološke bolesti, uključujući autoimune poremećaje.
Gavrilović je ukazala na toksičnost savremenog društva, gde se postavljaju nerealni zahtevi prema pojedincima, što može izazvati stres i anksioznost. Ova toksičnost se manifestuje kroz materijalizam i pritisak na mlade da budu savršeni, što dovodi do emocionalnih problema i gubitka identiteta. U tom kontekstu, ona je istakla da se anksioznost i depresija često prepliću, a da se sve više ljudi javlja sa simptomima koji ukazuju na ove poremećaje.
U razgovoru se dotakla i teme manipulacije u međuljudskim odnosima. Gavrilović je primetila da se manipulacija sve više koristi kao sredstvo za postizanje ličnih ciljeva, što može imati negativne posledice po međuljudske odnose. Mnogi mladi usvajaju manipulativne obrasce ponašanja kako bi se prilagodili savremenom svetu. Ovaj trend može stvoriti kulturu u kojoj se manipulacija doživljava kao pozitivna osobina.
Gavrilović je takođe komentarisala sve prisutnije i besmislenije zločine u društvu. Iako postoje znaci koji mogu ukazivati na to da osoba ima mentalne probleme, ona naglašava da većina izvršilaca krivičnih dela zapravo nema dijagnostikovana mentalna oboljenja. U tom smislu, naglašava da je važno prepoznati potencijalne znake problema kod pojedinaca, kao što su povlačenje ili problemi sa socijalizacijom u ranom uzrastu.
Razgovor sa Gavrilović pruža važan uvid u izazove mentalnog zdravlja u savremenom društvu. Njene reči podsećaju nas na značaj otvorenog razgovora o mentalnom zdravlju i potrebu da se stigma oko potrage za psihijatrijskom pomoći smanji. U svetu gde su pritisci i očekivanja sve veći, važno je prepoznati važnost mentalnog zdravlja i raditi na očuvanju duhovne higijene.
U zaključku, mentalno zdravlje je neodvojivi deo našeg opšteg zdravlja, a važno je da razgovaramo o njemu bez predrasuda. Psihijatri, poput Aleksandre Gavrilović, igraju ključnu ulogu u ovom procesu, pomažući pojedincima da razumeju svoje emocije i razvijaju strategije za prevazilaženje izazova koje donosi savremeni život. U svetlu ovih razgovora, postaje očigledno da je rad na mentalnom zdravlju od suštinskog značaja za sve nas, a stigmatizacija ove teme mora postati stvar prošlosti.
