Brod „Ikona mora“ je predstavljen kao najveći brod za krstarenje na svijetu, pet puta veći od „Titanika“. Sa kapacitetom od 7.600 putnika i 248.700 GT, brod „Ikona mora“ je na 20 paluba opremljen sa sedam bazena, vodenim parkom i više od 40 barova i restorana raspoređenih u osam „kvartova“. Ako trend rasta krstarenja nastavi, brodovi bi mogli postati osam puta veći od „Titanika“ do 2050. godine.
Izveštaj pod nazivom „Cruisezillas: Koliko se mogu povećati brodovi za krstarenje“ koji je objavio Transport & Environment (T&E) poziva na strože klimatske zahteve za kruzere i na transparentno otkrivanje emisija. Kruzeri provode više vremena u lukama od drugih tipova brodova što može predstavljati zdravstvene rizike za populaciju i prirodu. Kompanije za krstarenje trebaju preuzeti odgovornost za dekarbonizaciju brodarstva i ispuniti svoje ekološke zahteve.
Broj brodova na moru je eksponencijalno porastao u poslednjih nekoliko decenija, sa 22 broda u 1970. na 521 danas. Ovo je rezultiralo većim emisijama štetnih gasova, sa proizvodnjom CO2 koje je porasla za 17% između 2019. i 2022. godine u Evropi, dok je emisija metana porasla za 500%.
Lokalne kampanje su pokrenute širom Evrope kako bi se smanjila plima krstarenja, sa nekim gradovima kao što su Venecija, Palma de Majorka, Barselona i Amsterdam koji su već uveli određena ograničenja za velike kruzere.
T&E predlaže uvođenje poreza na karte za krstarenje kako bi se sredstva koristila za dekarbonizaciju industrije, kao što su ulaganja u e-goriva na bazi vodonika. E-goriva imaju potencijal da napajaju 4% transporta u EU do 2030. godine, uz već postojeće finansijske podsticaje za ubrzanje tranzicije.
Od ove godine, propisi EU stavljaju velike brodove u Sistem za trgovinu emisijama, primoravajući kompanije da kupe dozvole za emisiju CO2 uz novčane kazne ako ne pokriju svoju proizvodnju. Kazne za korišćenje prljavih brodskih goriva takođe će se postepeno povećavati od 2025. godine u okviru FuelEU Maritim šeme.
