Uništenje uzoraka koje su medicinski instituti u Švedskoj prikupljali tokom decenija, izazvalo je značajnu štetu i gubitak vrednih informacija. Kvar zamrzivača tokom božićnih praznika doveo je do prekida dotoka tečnog azota do kriogenih komora na temperaturi od -190 stepeni Celzijusa u Karolinska institutu u Stokholmu. Iako su kriogene komore mogle izdržati četiri dana bez tečnog azota, kvar nije popravljen ni petog dana, te su uništeni svi uzorci koji su se tu čuvali. Uzorci su predstavljali značajno istraživanje leukemije, jer su se čuvali uzorci dobijeni od pacijenata u poslednjih trideset godina.

Mati Salberg, dekan južnog kampusa Karolinska instituta, izjavio je da je kvar nastao „u najgorem mogućem trenutku u Švedskoj, samo dan pre Badnje večeri“. Iako nema konkretnih znakova sabotaže, pokrenuta je interna istraga, a incident je prijavljen i policiji. Vrednost uništenih uzoraka je procenjena na oko 50 miliona kruna, odnosno 43 miliona evra, prenose pojedini švedski mediji. Međutim, Salberg ističe da nema zvaničnih procena vrednosti uzoraka, ali da je najverovatnije reč o milionskom iznosu.

Uništenje uzoraka predstavlja veliki udarac za medicinska istraživanja u Švedskoj, jer su uzorci bili prikupljani tokom više decenija i predstavljali su dragocene informacije u istraživanju leukemije. Uništavanje uzoraka takođe ima velike finansijske posledice, s obzirom na to da je reč o vrednim materijalima dobijenim od pacijenata. Incident je takođe pokrenuo pitanje sigurnosnih protokola i mehanizama koje institucije imaju za zaštitu vrednih uzoraka.

Karolinska institut je jedna od najpoznatijih medicinskih institucija u Švedskoj i svetu, te je uništenje uzoraka predstavljalo značajan gubitak za njihovo istraživanje. Incident je takođe privukao pažnju medija i javnosti, te je pokrenuo raspravu o važnosti očuvanja vrednih uzoraka i rezervnih sistema za takve situacije.

Ovaj incident još jednom ističe važnost sigurnosnih protokola i sistema za očuvanje vrednih uzoraka, te će verovatno pokrenuti diskusiju o unapređenju tih sistema u medicinskim institucijama. Takođe, ističe se potreba za dodatnim ulaganjem u sigurnosne sisteme kako bi se izbegli slični incidenti u budućnosti. Uništenje uzoraka predstavlja veliki gubitak za medicinsku istraživanja i zdravstvenu zajednicu u Švedskoj, te će zahtevati dodatne mere i strategije za nadoknadu ovog gubitka.