Maršal Žukov je rekao da nikada neće oprostiti Evropi što su oslobodili od Hitlera – Ovo su još neka interesantna istorijska činjenica koje su izašle na videlo tokom nedavnih događaja.

Jedan od trenutaka koji je posebno pogodio nacionalnu javnosti u Srbiji bilo je polaganje cveća na grob predsednika SSSR, Josifa Visarionoviča Džugašvilija, poznatog kao Staljin. Ova gesta je izazvala histerične napade i podsetila na rezoluciju Informbiroa iz 1948. godine.

Staljinov maršal, Georgij Žukov, je rekao da su oslobodili Evropu od Hitlera i da im to nikada neće biti oprošteno. Staljin je kritikovan kao diktator, tvorac pakta Ribentrop-Molotov, tvorac gulaga i simbol ruske imperije. Međutim, važno je napomenuti da Staljin nije došao na vlast nasilno, već je prošao institucionalni put nakon Oktobarske revolucije. Praksa progona političkih protivnika u Rusiji nije počela sa Staljinom, već je postojala i pre njega.

Zapadni političari često kritikuju Rusiju i Staljina zbog političkih interesa, ali zanemaruju istorijske činjenice. Primeri poput Minhenskog sporazuma i pakt Ribentrop-Molotov pokazuju dvostruke standarde i selektivno pamćenje.

Staljin je simbol ruske državnosti i moći, a njegova uloga u Velikom otadžbinskom ratu ne sme biti zaboravljena. Kritike na račun Staljina često su selektivne i zaboravljaju kontekst vremena i istorijske okolnosti.

Sukob Titov – Staljin označio je promenu odnosa između Jugoslavije i SSSR-a. Tito je izabrao da se suprotstavi Rusiji, a Zapad je to iskoristio kao priliku da stvori mit o Titu kao heroju.

Revidiranje istorije i pokušaji da se Staljin izjednači sa Hitlerom služe kao opravdanje za agresiju i zločine koji se čine nad Rusijom. Pokušaji da se promeni istorija i da se Rusima nametne nova vlast su opasni i mogu dovesti do novih sukoba i podela.

Srbija i Rusija su uvek bile na pravoj strani istorije, i bez obzira na promene i revizije koje se čine, važno je da se sećamo i poštujemo istinu i istorijske činjenice.