Američki košarkaš Zek Ledej postao je poznat kao jedan od omiljenih igrača navijača Partizana, gde je ostavio dubok trag svojim igrama i posvećenjem. Njegov boravak u Beogradu i u Srbiji značajno je uticao na njegov razvoj, kako kao sportista, tako i kao čoveka. Međutim, njegov život i karijera zadesila je tragedija koja ga je naterala da preispita sve što je do tada znao.
Nakon što je napustio Partizan i potpisao ugovor sa milanskom Olimpijom, Ledej je naišao na tešku situaciju kada je dobio vest iz Amerike da mu je otac na samrti. Ova vest ga je duboko pogodila, s obzirom na to da je njegov otac bio njegov najveći oslonac i podrška tokom celog života. U velikom intervjuu za Eurohoops, Ledej je otvoreno govorio o ovom traumatičnom iskustvu, priznajući da je razmišljao o završetku svoje karijere nakon gubitka oca.
„Kada sam sahranio oca prošle godine, rekao sam mu da želim da budem još bolji. Da postanem velikan i uradim sve što je potrebno. Bukvalno dajem celog sebe za to“, rekao je Ledej, naglašavajući kako ga je gubitak oca naterao da se posveti košarci još više. Njegove reči odražavaju duboku emotivnu borbu i želju da ispuni obećanje koje je dao sebi, svom ocu i porodici.
U trenutku kada je primio vest o smrti oca, Ledej se nalazio u Barseloni, pripremajući se za važnu utakmicu. Bio je to trenutak kada se osećao nemoćno i izgubljeno. „Prvi put u životu sam se osetio nemoćnim. To me je potreslo do srži“, priznao je. Njegova borba sa emocijama u tom trenutku bila je intenzivna, i kao profesionalni sportista, Ledej je morao da se suoči s pritiskom očekivanja, dok je istovremeno nosio težinu lične tragedije.
Ledej je podelio i kako je njegov dolazak kući bio emotivan, jer je otac bio priključen na aparate, a oni nisu imali priliku da se poslednji put nasmeju zajedno. „Svi su me gledali, jer valjda zato što sam tako veliki momak, treba da nosim sav teret takvih trenutaka“, dodao je Ledej, ukazujući na teret koji često nosi kao javna ličnost.
Nakon gubitka oca, Zek je shvatio da ne može jednostavno da odustane. Njegov ratnički duh, koji mu je usađen od najranijeg uzrasta, naterao ga je da se bori sa svojim emocijama i da ponovo izgradi svoj život i karijeru. „Dotakao sam dno. A, ja sam neko ko uvek radi sve što drugi neće“, rekao je, ističući kako ga je ova situacija naterala da razmišlja o svim aspektima svog života, pa čak i o samoj suštini košarke.
Porodica je bila ključna podrška tokom ovog teškog perioda. Ledej je priznao da mu je mama bila stub snage, dok su svi članovi porodice došli da mu pruže podršku. „Imali smo veliku porodičnu večeru. Bilo je jako emotivno, nikada me nisu videli takvog. Mnogo sam plakao“, prisetio se Ledej, naglašavajući koliko mu je važna podrška porodice.
Ledejova priča je inspirativna i pokazuje koliko je važno imati podršku u teškim vremenima. Njegova sposobnost da se nosi sa gubitkom i da nastavi da teži ka svojim ciljevima, uprkos svemu što se dogodilo, dokazuje njegovu snagu karaktera. U narednom periodu, Ledej planira da nastavi sa radom na sebi i da ostvari snove koje je imao zajedno sa svojim ocem. Njegova posvećenost košarci i želja da postane još bolji igrač samo su neki od načina na koje se seća svog oca i nastavlja da čini ono što voli.
