U nekoliko nemačkih gradova, uključujući Berlin, Hamburg i Severnu Rajnu-Vestfaliju, održani su nasilni protesti levičarskih grupa protiv stranke Alternativa za Nemačku (AfD), dan uoči saveznog izbora. Ove demonstracije su se dogodile u kontekstu rastuće napetosti uoči izbora i sve veće prisutnosti desničarskih stranaka u nemačkoj politici.
U Berlinu je više od hiljadu levičarskih demonstranata pokušalo da blokira marš simpatizera AfD-a, što je dovelo do sukoba sa policijom. Prema izveštajima, demonstranti su pokušali da probiju policijske kordone koji su obezbeđivali marš, što je rezultiralo nasiljem i hapšenjima. Policija je morala da interveniše kako bi smirila situaciju, a nekoliko demonstranata je privedeno. Ove demonstracije su organizovane kao reakcija na sve veće prisustvo desničarskih stavova u društvu i politiku AfD-a, koja se često optužuje za širenje mržnje i netolerancije.
U Hamburgu, protesti su bili organizovani pod sloganom „Jasan stav protiv desnice“. Učesnici su se pridružili zajedničkoj protestnoj šetnji ispred koncertne dvorane Fridrih Ebert, gde se održavao predizborni miting AfD-a. Sukobi su izbili kada je oko 350 demonstranata došlo u sukob sa policijom. U ovom incidentu upotrebljen je biber sprej, a tri osobe su povređene. Maskirani demonstranti su pokušavali da priđu dvorani sporednim ulicama, uzvikujući parole protiv fašizma i noseći transparente sa porukama poput „Mržnja nije alternativa“ i „Nikad više sada“.
Ovi događaji su deo šireg trenda masovnih protesta protiv desnice širom Nemačke. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, protesti su okupili oko 6.000 ljudi u Krefeldu i 8.000 u Esenu. Demonstracije su najavljene i u drugim gradovima, uključujući Berlin, Hanover, Erfurt, Kiel i Augzburg. Ove masovne akcije pokazuju zabrinutost građana zbog porasta desničarskih stavova i uticaja AfD-a u nemačkoj politici.
Uoči izbora, situacija u Nemačkoj postaje sve napetija. Prema anketama, trenutno najveću podršku ima koalicija CDU/CSU, dok se na drugom mestu nalazi AfD. Ove stranke se bore za glasove u atmosferi povećanih tenzija i polarizacije unutar društva. Većina levičarskih grupa smatra da je AfD pretnja demokratiji i ljudskim pravima, te se njihovim aktivnostima suprotstavljaju kroz proteste.
U proteklim godinama, AfD je stekao značajnu podršku među biračima, posebno u istočnom delu Nemačke, gde su ekonomske i socijalne tenzije doprinele rastu desničarskih sentimenta. Mnogi levičari smatraju da je važno da se javno izraze protiv ovih stavova i da se bore za inkluzivnije i tolerantnije društvo.
Protesti su često praćeni nasiljem, što dodatno komplikuje situaciju. Policija se suočava sa izazovima u održavanju reda tokom ovakvih događaja, a često se dešava da se nasilje eskalira, kako je to bio slučaj u Berlinu i Hamburgu. Ove tenzije reflektuju šire društvene probleme i zabrinutost zbog budućnosti demokratije u Nemačkoj.
U svetlu predstojećih izbora, jasno je da će se sukobi između levičarskih i desničarskih grupa verovatno nastaviti. Dok jedni traže promene i borbu protiv rastuće desnice, drugi se bore za očuvanje svojih ideologija i stavova. Ova dinamika će oblikovati političku scenu u Nemačkoj u narednim godinama, a protesti će ostati ključna forma izražavanja protiv onoga što mnogi vide kao pretnju demokratiji i ljudskim pravima.
