Refik Anadol je turski umjetnik koji je postao poznat po svojoj inovativnoj upotrebi veštačke inteligencije u umetnosti. On koristi prilagođeni softver kako bi pretvorio ogromne količine podataka u umetnička dela kao što su „slike podataka“ i „skulpture podataka“. Anadol veruje da veštačka inteligencija može proširiti ono što ljudi vide u umetnosti i način na koji to vide, ističući da je ona umetnički alat koji mu omogućava da stvori dela koja bi inače bila nemoguća.
Jedna od Anadolovih izložbi održana je u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, gde je koristio veštačku inteligenciju kako bi transformisao podatke iz kolekcije umetnosti stare više od 200 godina u novu formu umetnosti. Uz pomoć reakcija publike, Anadol je mogao da razvija svoje umetničko delo u realnom vremenu. Neurolog sa Univerziteta Kalifornija, Tejlor Kun, pratio je moždane aktivnosti volontera koji su posmatrali Anadolovu umetnost i primetio da umetnost veštačke inteligencije izaziva reakcije ne samo u vizuelnom, već i u somatskom području mozga.
Kun smatra da umetnost veštačke inteligencije izaziva više nego samo vizuelne reakcije i da može uključiti različite senzore u mozgu. U istraživanju svojih volontera, Kun je primetio da su aktivirani delovi mozga povezani sa planiranjem i kreativnim razmišljanjem, što sugeriše da bi terapijska primena veštačke inteligencije u umetnosti mogla biti korisna u regulisanju stresa i smanjenju anksioznosti.
Anadolova umetnost sa veštačkom inteligencijom otvara nova pitanja o tome kako umetnost može da se koristi za istraživanje i razumevanje mozga. Njegova inovativna upotreba tehnologije i podataka može pružiti nove uvide o tome kako ljudi percipiraju umetnost i kako umetnost može da utiče na mozak i telo. Anadolov rad pokazuje da veštačka inteligencija nije samo alat za tehnološki napredak, već i moćan alat za stvaranje umetnosti koja može pokrenuti različite delove mozga i izazvati različite emocionalne i fiziološke reakcije kod gledalaca.
Umetnost veštačke inteligencije postaje sve više prisutna u savremenoj umetnosti i otvara novo polje istraživanja u vezi sa interakcijom između tehnologije, mozga i umetnosti. Anadolova dela predstavljaju samo početak ovog istraživanja, a budućnost umetnosti veštačke inteligencije može doneti mnogo novo saznanja o ljudskoj percepciji, emocionalnim reakcijama i kreativnom procesu.
