U prethodna dva dana, Beograd je bio mesto dve ozbiljne saobraćajne nesreće u kojima su učestvovali autobusi. Prva nesreća dogodila se kod Umke kada su se sudarili autobus „Lasta“ i privatni autobus „Šević turs“. Druga nesreća desila se na Novom Beogradu, a u njoj su učestvovala dva vozila GSP-a. Obe nesreće su rezultirale povredama i veliki broj povređenih prevezen je u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije.
Prema rečima dr. Vladimira Arsenijevića, načelnika urgentnog prijema, u nesreći na Novom Beogradu povređeno je 13 osoba. Svi povređeni su otpušteni kući nakon lečenja, osim jednog pacijenta starog oko 90 godina, koji je zadržan na lečenju zbog korekcije terapije koja nije povezana sa saobraćajnom nezgodom. U nesreći kod Umke, situacija je bila daleko ozbiljnija, jer je Urgentni centar primio čak 56 povređenih pacijenata. Četiri osobe su zadržane na lečenju, ali se njihov oporavak odvija bez komplikacija.
Dr. Arsenijević je ukazao na težak mehanizam povređivanja u ovim nesrećama. Povrede su često nastale zbog udarca i ugruvavanja putnika koji su leteli po autobusu, kao i od staklenih delova. Mnogi povređeni imali su posekotine na licu i vratu, a neki su imali sumnje na prelome. U takvim situacijama, važno je obezbediti pravilan tretman kako bi se smanjila trauma.
On je naglasio da je urgentni prijem imao izuzetno izazovan zadatak, s obzirom na to da se retko dešava da u kratkom vremenskom periodu prihvate toliki broj pacijenata. U tom kontekstu, dr. Arsenijević je istakao važnost interne organizacije i komunikacije među državnim ustanovama. Klinički bolnički centar Zemun je odmah ponudio pomoć, a sve beogradske bolnice otvorile su svoje kapacitete za prihvat pacijenata koji su dolazili sa hitnim stanjima.
Svi resursi, uključujući skener i ultrazvučne aparate, korišćeni su za brzo i efikasno zbrinjavanje povređenih. Ovaj događaj je bio prilika da se analizira kako se može poboljšati pripremljenost za slične situacije u budućnosti.
U saobraćajnim nesrećama, posebno onima sa velikim brojem povređenih, ključno je brzo delovanje i dobro organizovana hitna pomoć. U ovom slučaju, timovi su pokazali visok nivo koordinacije, što je omogućilo pravovremeno zbrinjavanje povređenih.
Nažalost, saobraćajne nesreće su deo svakodnevnog života, ali važnost adekvatnog odgovora na njih ne može se podceniti. Uvek je potrebno raditi na poboljšanju bezbednosti u saobraćaju i smanjenju rizika od sličnih tragedija. Takođe, važno je educirati vozače i putnike o pravilnom ponašanju u saobraćaju kako bi se smanjila verovatnoća nesreća.
Dok se povređeni oporavljaju, potrebno je osigurati da se svi aspekti njihove nege i rehabilitacije obrade kako bi im se pomoglo da se vrate normalnom životu. U tom smislu, timovi u bolnicama nastavljaju da rade na unapređenju proceduralnih aspekata hitne pomoći i lečenja, uz nadu da će se slične situacije u budućnosti moći bolje kontrolisati.
U Beogradu, kao i u drugim gradovima, važno je nastaviti sa radom na unapređenju saobraćajne infrastrukture i povećanju svesti o bezbednosti. U krajnjem slučaju, svaki putnik treba da bude svestan opasnosti koje saobraćaj može doneti i da preduzme mere opreza. Samo zajedničkim naporima možemo smanjiti broj nesreća i povreda na putevima.
