Biljana Paunović, majka 14-godišnje Adriane Dukić, dala je iskaz u parničnom postupku za nadoknadu nematerijalne štete zbog pretrpljene boli. Njeno dete je ubijeno 3. maja prošle godine u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu. Porodica Dukić se 2020. godine doselila iz Francuske u Srbiju, jer su smatrali da im je ovde sigurnije za život. Biljana je opisala vezu koju je imala sa svojom ćerkom, ističući da su bile kao najbolje prijateljice. Adriana je bila ozbiljna, odgovorna, zrela, nasmejana, šaljiva, i nežna. Iako je imala problema u školi zbog jezika, poželela je da postane doktorka i izleči srce svog dede. Biljana je ispričala kako je tog fatalnog jutra molila ćerku da ne ide u školu jer nije bila spremna za kontrolni iz matematike, ali je na kraju otišla i nikada se više nije vratila. Njena majka je saznala za pucnjavu u školi kada joj je koleginica javila o nesreći. Dok je njen suprug otišao u policiju, Biljana je čekala misleći da je ćerka u školi sa psihologom. Međutim, kada je saznala da je nepovratno izgubila svoje dete, opisuje šok i bol koji je pretrpela. Biljana ističe da je njihova greška bila što su je na vreme odvezli u školu, jer da je zakasnila, bila bi živa. Nakon tragedije, porodica Dukić se suočila sa teškim emocijama i neizvesnom budućnošću. Oni su prebili podatke iz Adrianinog telefona, ali nisu pronašli ništa što bi ukazivalo na Kostu K., osobu koja je počinila zločin. Biljana je istakla da njena deca nisu stradala u diskoteci ili od droge, već su ubijena u školi, što ih je dovelo do ozbiljnih emocionalnih problema. Na kraju, Biljana je izrazila osećaj krivice jer je poslala svoju ćerku u školu tog kobnog dana i jer su se preselili u Srbiju. Ovaj tužan događaj ostavio je porodicu Dukić u očaju i nesigurnosti, boreći se sa gubitkom ćerke i traumom koja ih je zadesila.