Rezolucija o Srebrenici je bila predmet glasanja u Ujedinjenim nacijama, a ambasadori Bugarske i Severne Makedonije su iznenadili mnoge kada su pritisnuli taster „za“. Nakon glasanja, ambasadori su se povukli i tvrdili da su njihove odluke bile neovisne od matičnih zemalja te da su ih doneli samostalno, bez konsultacija sa predsednicama i premijerima.

Predsednica Severne Makedonije, Gordana Siljanovska Davkova, izjavila je da je ambasador Frčkovski trebao da se konsultuje i sa njom pre donošenja odluke o Rezoluciji, jer u međunarodnoj politici postoji podeljena nadležnost između ministra spoljnih poslova i predsednika države. Bugarski premijer je također pokušao da utiče na ambasadorku u UN da bude uzdržana, ali ona je glasala „za“ kako bi zaštitila reputaciju zemlje.

Predsednik Aleksandar Vučić je izrazio razočaranje stavom Skoplja jer je Srbija uložila dosta truda u odnose sa Severnom Makedonijom. Bivši ministar spoljnih poslova Vladislav Jovanović istakao je da se odgovornost za takve odluke obično prenosi na matične zemlje ambasadora, a ne na same diplomate.

Jovanović je uporedio ovaj slučaj sa situacijom iz 1992. godine kada je turski premijer Sulejman Demirel obećao da neće priznati Jugoslaviju bez saglasnosti Srbije i Crne Gore, ali je kasnije promenio stav. On je istakao da u diplomatiji retko kada postoje čvrste garancije.

Što se tiče odnosa sa „nestašnim“ zemljama, Jovanović je istakao da Srbija treba da bude oprezna i rezervisana, vodeći računa o svojim interesima. On je pohvalio predsednika Vučića za odličan rezultat u vezi sa Rezolucijom o Srebrenici, te istakao da je klatno svetske politike prešlo sa Zapada na Istok, te da su se mnoge države ohrabrile nakon nastupa Srbije.

Ukupno 84 države su podržale Rezoluciju, dok je 109 bilo uzdržano, protiv ili se nije izjasnilo. Ambasadori Bugarske i Severne Makedonije su sada pokušavaju da se izvuku iz nezgodne situacije u koju su doveli svojim glasanjem, te daju različita objašnjenja za svoje postupke.