U Srbiji je došlo do porasta broja obolelih od malih boginja, pri čemu se najviše rizikuju deca mlađa od šest godina, nevakcinisane osobe uzrasta od 6 do 25 godina, potpuno vakcinisane osobe uzrasta od 14 do 28 godina, kao i osobe starije od 35 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. Ključno pitanje je ko je najugroženiji ukoliko dođe do epidemije, gde su najranjivije bebe koje još nisu primile vakcinu, zatim osobe koje iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime MMR vakcinu, kao i nepotpuno vakcinisane generacije rođene između 1970. i 1984. godine. Imunizacija protiv morbila u Srbiji je počela 1971. godine, a revakcinacija 1996. godine, što znači da su osobe rođene između 1970. i 1984. godine vakcinisane samo jednom dozom vakcine, te su sada u većem riziku od oboljevanja. Starije osobe takođe spadaju u rizičnu grupu, posebno ukoliko ne znaju svoj vakcinalni status ili nisu imali malih boginja u prošlosti. Postoje situacije kada osobe ne mogu primiti vakcinu, kao što su teške alergijske reakcije, stanje narušenog imuniteta, maligne bolesti, primanje hemioterapije, dugotrajna imunosupresivna terapija, kao i deca HIV pozitivna. U takvim situacijama kolektivni imunitet je ključan za zaštitu ovih osoba. Rizične komplikacije od malih boginja uključuju zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, dijareju, zapaljenje mozga i gubitak vida. Za proveru vakcinalnog statusa preporučuje se testiranje na antitela, a vakcinacija je najefikasnija mera za prevenciju malih boginja. Potrebno je edukovati građane o značaju vakcinacije i redovnih zdravstvenih pregleda kako bi se sprečilo dalje širenje ovog opasnog virusa.