Inženjer Marko Braković nedavno je izjavio da nikada ne bi dopustio Ilonu Masku da mu ugradi čip u mozak. Ova izjava izazvala je veliku pažnju javnosti jer je Mask nedavno predstavio Neuralink, kompaniju koja se bavi razvojem interfejsa između ljudskog mozga i računarske tehnologije.

Braković, koji se bavi robotikom i veštačkom inteligencijom, smatra da je tehnologija koju Neuralink razvija preopasna i da bi mogla dovesti do ozbiljnih posledica po ljudski rod. On ističe da je, iako tehnološki napredak može biti koristan, potrebno znati gde povući granicu.

Ilon Mask tvrdi da je cilj Neuralinka poboljšanje ljudskih sposobnosti kroz ugradnju moždanih čipova, ali Braković smatra da je potrebno više istraživanja i regulacije pre nego što se takva tehnologija masovno primeni.

Braković je takođe istakao da je za njega lično veoma važno očuvanje ljudske autonomije i slobode, te da bi ugradnja moždanog čipa podrazumevala gubitak određenog stepena kontrole nad sopstvenim mislima i emocijama.

Osim toga, Braković smatra da bi ugradnja moždanog čipa mogla imati ozbiljne posledice na privatnost pojedinca, s obzirom da bi se time omogućila direktna komunikacija između ljudskog mozga i računarskih sistema. To bi moglo dovesti do zloupotrebe podataka i ugroziti osnovna prava čoveka.

S druge strane, zagovornici tehnološkog napretka tvrde da bi ugradnja moždanog čipa mogla pomoći ljudima sa različitim mentalnim i fizičkim ograničenjima, omogućavajući im da komuniciraju i vrše određene radnje putem misli. Međutim, Braković smatra da je potrebno pažljivo razmotriti sve moguće posledice pre nego što se takva tehnologija primeni na širokoj skali.

Trenutno, većina stručnjaka smatra da tehnologija poput ugradnje moždanog čipa još uvek nije dovoljno razvijena i da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što se ona primeni na širokoj skali. Međutim, sa razvojem veštačke inteligencije i drugih tehnoloških inovacija, pitanje upotrebe takvih naprednih tehnologija postaje sve aktuelnije.

Braković ističe da je važno da se stručnjaci i javnost aktivno uključe u raspravu o etičkoj upotrebi tehnologije i da se donesu odgovarajući zakoni i propisi koji će zaštititi ljudska prava i slobode.

Uzimajući u obzir izazove koje tehnološki napredak može doneti, važno je da se društvo bavi pitanjima regulacije i etike kako bi se osiguralo da tehnologija koristi ljudima, a ne ugrožava njihova prava i slobode.

U konačnom, izjava Marka Brakovića da ne bi dopustio Ilonu Masku da mu ugradi čip u mozak pokreće važnu raspravu o granicama tehnološkog napretka i zaštiti ljudskih prava. Dok se tehnološka inovacija nastavlja ubrzano razvijati, važno je da se istraže sve moguće posledice i da se osigura da tehnologija služi dobru čovečanstva, a ne njegovoj šteti.