Godinu dana nakon što je vlada u Prištini donela odluku o zabrani ulaska robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju, ministar spoljnih poslova Marko Đurić istakao je da je ta odluka usmerena na proterivanje etničkih manjina i da je najviše štetna za Srbe, ali i za Albance i druge nealbanske zajednice.

Đurić je istakao da je ovo još jedna „mračna godišnjica“ i podsetio da je Kurtijev režim donošenjem ove odluke dodatno otežao život Srba na Kosovu i Metohiji. Reperkusije ove odluke, kao jednog u nizu jednostranih poteza Prištine, su prema njegovim rečima, najviše štetne po srpsko stanovništvo, ali i po Albance i nealbanske zajednice na Kosovu.

Ministar je naglasio da je ova odluka grubo kršenje osnovnih ljudskih prava i sporazuma, uključujući i CEFTA. Pozvao je demokratsku i slobodoljubivu međunarodnu zajednicu da hitno deluje kako bi se stalo na kraj ekstremističkom ponašanju Kurtijevog režima i nastavku progona srpskog naroda.

Vlada u Prištini je 14. juna prošle godine uvela „mere ograničenja“ na ulazak srpske robe na KiM, koje su se odnosile na zabranu ulaska kamiona koji se tovare u centralnoj Srbiji.

Ova odluka je naišla na osudu i kritike brojnih političara i analitičara, a Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je istaklo da je reč o diskriminatornoj i politički motivisanoj odluci koja je usmerena na proterivanje srpskog naroda sa Kosova i Metohije.

Kosovo je i dalje jedna od najkomplikovanijih političkih tema na evropskom kontinentu, sa podeljenim mišljenjima o priznanju nezavisnosti Kosova i daljim političkim koracima koji bi trebali da se preduzmu kako bi se postiglo održivo rešenje za sve zajednice koje žive na tom prostoru.

Nesuglasice između Srbije i Kosova povremeno eskaliraju, ali međunarodna zajednica i dalje podržava dijalog između Beograda i Prištine kao ključni mehanizam za postizanje mirnog i održivog rešenja.

Uz to, problem etničke i verske netrpeljivosti na Kosovu i Metohiji i dalje ostaje ozbiljan izazov za sve zajednice koje žive na tom području. Izgradnja poverenja, poštovanje ljudskih prava i sloboda, kao i ekonomska stabilnost su neophodni koraci ka izgradnji održivog mira na Kosovu.

Međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, treba da nastavi da podržava dijalog između Beograda i Prištine, ali i da pruži podršku Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, UN i drugim međunarodnim organizacijama u pružanju pomoći i podrške svim zajednicama na Kosovu i Metohiji.

Srbija je izrazila spremnost da nastavi dijalog sa Prištinom pod okriljem EU, ali je istovremeno jasno stavila do znanja da zahteva apsolutno poštovanje ljudskih prava i prava manjina na Kosovu i Metohiji.

U međuvremenu, situacija na Kosovu i dalje ostaje složena i zahteva pažnju svih relevantnih aktera kako bi se postiglo trajno i održivo rešenje koje će osigurati mir i stabilnost svim zajednicama na ovom prostoru.

U zaključku, potrebno je istaći da je politička situacija na Kosovu i Metohiji i dalje izuzetno kompleksna i zahteva angažman svih relevantnih aktera kako bi se postiglo održivo rešenje za sve zajednice koje žive na tom području. Nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, uz podršku međunarodne zajednice, predstavlja ključni mehanizam za postizanje mira i stabilnosti na Kosovu. U isto vreme, neophodno je raditi na jačanju međuetničkog i međureligijskog dijaloga, kao i na ekonomskom razvoju i pomoći svim zajednicama na Kosovu i Metohiji kako bi se osigurao održivi mir i prosperitet.