Nemačka desnica u predizbornoj kampanji koristi veštački generisane video klipove kako bi pojačala nostalgična osećanja kod glasača. Ova strategija je deo kampanje kandidatkinje krajnje desnice za kancelarku, Alis Vajdel, koja je podelila video pod nazivom „Da li se sećate kako je Nemačka nekada bila predivna“. U ovom video snimku, koji je stvoren korišćenjem veštačke inteligencije, prikazuje se dečak sa plavom kosom i plavim očima, božićne lampice, žena plave kose koja igra, te deca u školskom autobusu koja se smeju. Ovaj sadržaj pomaže partiji Alternativa za Nemačku (AfD) da stvori sliku „idilične budućnosti“ koju nudi, kao i distopiju koja bi mogla nastati ako se na vlastu dobiju njihovi protivnici.
Uoči izbora zakazanih za 23. februar, visoki funkcioneri AfD-a objavljuju i dele brojne slike i video snimke generisane veštačkom inteligencijom. Prema rečima Norberta Klajnvehtera, poslanika AfD-a, cilj je prikazati kako bi život mogao izgledati sa AfD-om na vlasti, ali i kako bi izgledao da ih ne bude. On ne smatra da je pristup AfD-a „mašina za nostalgiju“, već je naziva „teleskopom u budućnost“. Klajnvehter naglašava da se ne radi o negativnom prikazivanju određenih grupa, već o fokusiranju na bolne tačke i vizuelnom predstavljanju tih problema.
U video klipovima, često se vide „obični“ Nemci koji podržavaju AfD, kao i sadržaji koji podstiču obećanje stranke da će zemlju vratiti u „idealizovano, bolje vreme“ i sprečiti ono što oni vide kao mračnu budućnost izazvanu povećanom imigracijom. U jednom od klipova se navodi: „Vaši preci su imali zavičaj u Brandenburgu – ovde je vaš deda vodio vašu baku na ples, ovde je vaša majka išla u vrtić, ovde je vaš deda sagradio svoju kuću. Ovde su te tvoji roditelji doneli na svet i učinili te osobom kakva si danas.“
Istraživač sa Univerziteta primenjenih nauka u Hamburgu, Markus Beš, ocenjuje da klipovi generisani veštačkom inteligencijom služe kao mašine za nostalgiju i pojačavaju emocionalne klišee koristeći slike koje podsećaju na istorijsku estetiku iz 19. i 20. veka. On ističe da postoji čitava armija navijača koji učestvuju u dalekosežnom i efikasnom pokušaju participativne propagande, gde se poruke pojačavaju emocionalno kroz uređivanje sadržaja, a pristalice preplavljuju odeljke komentara heštegovima pro-AfD kako bi dodatno aktivirali algoritme.
Korišćenje veštačke inteligencije u političkoj kampanji otvara brojne etičke i moralne dileme. Kritičari upozoravaju na manipulaciju osećanjima glasača i potencijalnu opasnost od širenja dezinformacija. U kontekstu rasta populizma u mnogim evropskim zemljama, strategije poput ove mogu dodatno polarizovati društvo, jer nude pojednostavljene i emotivno nabijenije prikaze stvarnosti.
U svetlu ovih događaja, važno je da birači budu svesni načina na koji se koristi tehnologija u političke svrhe. Informisanje o izvoru informacija i kritičko razmišljanje o sadržaju koji se konzumira postaju ključni alati za razumevanje savremenih političkih kampanja. Na kraju, pitanje ostaje: da li će ovakve strategije imati željeni efekat i kako će uticati na budućnost nemačke politike i društva u celini.
