Najstarije književno priznanje na srpskom govornom području, Zmajeva nagrada, koju je Matica srpska ustanovila 1953. godine u spomen na Jovana Jovanovića Zmaja, ove godine ravnopravno dele Veroljub Vukašinović za knjigu pesama „Žalac“ i Tomislav Marinković za zbirku stihova „Šta o nama misle anđeli“. Odluku o dodeli nagrade donela je komisija koju je predvodio Selimir Radulović, a u kojoj su bili i Ivan Negrišorac, Želimir Nikčević, Saša Radojčić i Đorđe Nešić.
Predsednik žirija, Selimir Radulović, istakao je da su imali težak zadatak da od 47 pristiglih knjiga odaberu najbolje. Njihova odluka oslanja se na bogatstvo i raznolikost koje savremeno srpsko pesništvo nudi, kako autorima koji su već ostvareni, tako i mlađim pesničkim naraštajima. Radulović je naglasio da je svaki od pristiglih radova doprineo bogatstvu poetskog izraza.
Marinkovićeva zbirka „Šta o nama misle anđeli“ odlikuje se posebnom osetljivošću prema prirodi i svakodnevnim stvarima. Njegova poezija često se oslanja na samu pesmu, gde se prepliću različiti nivoi poetike i realnosti. Melanholična osećanja vremena u njegovim stihovima, zajedno s gorkim tonovima opraštanja, doprinose dubini njegove poezije.
S druge strane, knjiga „Žalac“ Veroljuba Vukašinovića pokazuje njegovu izgrađenu metričku veštinu i lirski senzibilitet. Tematski raznovrsna i dobro komponovana, ova zbirka usmerena je ka melanholičnom preispitivanju života pesnika u zrelim godinama, koji je zadržao duh deteta. Ove karakteristike doprinose njenoj visokoj umetničkoj vrednosti.
Pored nagrađenih knjiga, u užem izboru našle su se i zbirke Slobodana Jovića „Brza pošta“ i Bećira Vukovića „Poneti na pusto ostrvo“. Negrišorac je primetio da se iz veoma dobre sezone izdvaja nekoliko knjiga, a suptilne nijanse odlučivale su o odabiru. Slobodan Jović je, kako je istaknuto, ponovo napisao odličnu knjigu, kao i Marinković, čija poezija poseduje „finu prozračnost“.
Žiri je takođe prepoznao izuzetnu knjigu Nenada Šaponje pod nazivom „Srećna voda“, kao i zanimljivo delo Vladimira Kecmanovića „Oganj i kelija“. Ova dela pokazuju raznolike pristupe i visoki kvalitet savremenog srpskog pesništva. Radmila Lazić je takođe istaknuta sa svom knjigom „Život posle života“, koja se odlikuje posebnom osobenošću.
Nagrada će laureatima biti uručena 16. februara u Matici srpskoj u Novom Sadu, u okviru svečane sednice povodom 199. rođendana ove institucije. Ova svečanost predstavlja važan trenutak za srpsku književnost i kulturu, jer se slavi rad i doprinos likovnih umetnika i pesnika.
Član žirija Saša Radojčić primetio je da se iz godine u godinu na konkurs za Zmajevu nagradu javljaju pesnici sve starijih godišta, što postavlja pitanje o trenutnom stanju srpskog pesništva. Đorđe Nešić je dodao da je pred žirijem bilo mnogo izuzetnih knjiga, a posebno je istakao Jovićevu „Brzu poštu“ kao značajan doprinos.
Želidrag Nikčević ocenio je da savremena srpska lirika poseduje visoki kvalitet, ističući da svi autori, bez obzira na godine, predstavljaju snagu i perspektivu srpskog pesništva. Mlađi autori često se ne usuđuju da konkurišu za Zmajevu nagradu, s obzirom na to da ona zahteva pesničku zrelost i ozbiljnost.
Ovaj događaj ukazuje na bogatstvo i raznolikost srpske književne scene, kao i na kontinuirani razvoj i unapređenje poezije u Srbiji. Zmajeva nagrada ostaje simbol kvaliteta i prestiža, a nagrađeni autori nastavljaju da inspirišu nove generacije pesnika i čitatelja.
