Beograd – Međugodišnja inflacija u Srbiji zabeležila je usporavanje u martu, kada je iznosila 4,4 odsto, dok je mesečna inflacija bila na nivou od 0,1 odsto. Ove podatke saopštila je Narodna banka Srbije (NBS) pozivajući se na informacije Republičkog zavoda za statistiku. Ovaj trend predstavlja sporiji rast inflacije u poređenju sa prethodnim mesecima, što može ukazivati na stabilizaciju cena.
Prema izveštaju NBS, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su za 0,5 odsto na mesečnom nivou. U martu su se, za razliku od februara kada su zabeležene blage poteškoće, cene svežeg voća i povrća povećale za 2,1 odsto. S druge strane, cene prerađene hrane su rasle sporije, samo za 0,2 odsto. Ove promene u strukturi cena hrane ukazuju na dinamične uslove na tržištu, gde određene kategorije proizvoda beleže različite tendencije.
Osim toga, cene kafe i čokolade nastavile su da rastu, ali je taj rast bio manji u poređenju s prethodnim mesecima. U međuvremenu, cene ostalih kategorija prerađene hrane su ostale stabilne ili su se smanjile. Na međugodišnjem nivou, rast cena hrane u martu iznosio je 4,8 odsto, što je ponovo bilo iznad ukupne inflacije.
Bazna inflacija, koja isključuje cene najvolatilnijih sastojaka kao što su energenti i hrana, pokazala je neutralan doprinos mesečnoj inflaciji. Njena međugodišnja stopa usporila je na 5,1 odsto, što može biti rezultat izlaska iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja usluga mobilne telefonije. Ovaj faktor može značajno uticati na percepciju inflacije među potrošačima.
Pored toga, cene naftnih derivata su zabeležile mesečno smanjenje od 1,9 odsto, što je doprinelo pojeftinjenju cena energenata za 0,7 odsto. U poređenju s martom prošle godine, cene energenata su bile niže za 0,4 odsto. Ove promene na tržištu energenata mogu pozitivno uticati na kupovnu moć domaćinstava i doprineti stabilizaciji cena.
Narodna banka Srbije smatra da je kretanje inflacije od početka godine u skladu sa njihovim projekcijama. Prema trenutnim procenama, inflacija se očekuje da ostane na sličnom nivou do sredine godine, a zatim će postepeno usporavati, s ciljem da se do kraja godine približi centralnoj vrednosti cilja. Ova očekivanja su ključna za ekonomske politike i planiranje budžeta.
Doprinos smanjenju inflacije doći će i od restriktivnih monetarnih uslova koji su na snazi. Takođe, dolazak nove poljoprivredne sezone, koja se predviđa kao prosečna, može dodatno stabilizovati cene hrane. Očekivano smanjenje svetskih cena energenata takođe će doprineti usporavanju inflacije.
Takođe, niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada igraće značajnu ulogu u daljem smanjenju domaće inflacije. Ovo bi moglo rezultirati dodatnim usporavanjem bazne inflacije i njenim približavanjem ukupnoj inflaciji. Ova dinamika će biti ključna za ekonomsku stabilnost i životni standard građana.
U svetlu ovih saznanja, analitičari i ekonomisti će pažljivo pratiti kretanje cena i inflacije u narednim mesecima. Potrošači takođe treba da budu svesni ovih promena jer mogu uticati na njihove svakodnevne troškove. Stabilizacija inflacije može doneti određenu sigurnost na tržištu, što je posebno važno u vremenu globalnih ekonomski izazova.
