Neki vlasnici kućnih ljubimaca često ne primete promene u ponašanju svojih pasa, što može biti znak anksioznosti ili drugih mentalnih poremećaja. Ovo stanje se često uoči tek kada pas počne da pravi štetu, ali mentalni problemi mogu imati dugoročne efekte na zdravlje i dobrobit ljubimca. Istraživanja pokazuju da stresa i psihološki poremećaji mogu prouzrokovati različite probleme na koži pasa, a simptomi se mogu manifestovati u različitim oblicima.
Jedno od najčešćih stanja kod pasa je anksioznost odvajanja, koja se javlja kada pas postane preplašen idejom da će ostati sam. Ovi psi često pokazuju svoje strahove kroz besomučno lajanje, žvakanje cipela ili nameštaja, kao i razbacivanje smeća po kući. Ova vrsta anksioznosti zahteva pažnju vlasnika jer može dovesti do ozbiljnijih problema u ponašanju.
Drugi oblik anksioznosti kod pasa je anksioznost zbog buke. Psi koji pate od ovoga često su preplašeni glasnim zvucima kao što su grmljavina ili vatromet. Njihove reakcije mogu uključivati drhtanje, skrivanje ili pokušaje bekstva, što jasno ukazuje na to da su pod stresom. Ova vrsta anksioznosti može značajno uticati na kvalitet života ljubimca.
Simptomi anksioznosti odvajanja uključuju drhtanje, skrivanje, kompulzivno lizanje, samopovređivanje, dijareju ili povraćanje. Takođe, pas može postati manje aktivan ili pokazivati destruktivno ponašanje. Vlasnici bi trebali obratiti pažnju na ove znakove kako bi pravovremeno reagovali i potražili pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje životinja.
Pored anksioznosti, psi mogu takođe patiti od depresije. Fizički znaci depresije uključuju povlačenje, tužan izraz lica i letargiju. Simptomi depresije mogu se manifestovati u obliku gubitka apetita, drastičnog gubitka težine, smanjene aktivnosti, odbijanja vode ili poslastica, kao i prekomernog linjanja. Promene u ponašanju su često nagle i dramatične, što može ukazivati na ozbiljan problem.
Opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) je još jedan oblik mentalnog poremećaja kod pasa. Ovaj poremećaj se manifestuje kroz ponavljajuće i opsesivne radnje, kao što su jurenje repa, kopanje ili grickanje posuda za hranu. Ovi simptomi mogu ukazivati na to da pas pati od stresa ili anksioznosti i zahtevaju pažnju stručnjaka.
Uzroci mentalnih bolesti kod pasa mogu biti različiti. Velike životne promene, kao što je dolazak novog člana porodice ili selidba, mogu izazvati stres kod pasa. Takođe, fizičke bolesti, genetske predispozicije i trauma mogu doprineti razvoju mentalnih poremećaja. Psi koji su proveli vreme u azilu ili su često zatvarani u kaveze takođe mogu imati veću sklonost ka razvoju ovih problema.
Uobičajeni uzroci mentalnih poremećaja kod pasa uključuju fizičku bol, degenerativne probleme, abnormalnosti u nervnom sistemu, kao i stresne situacije. Važno je da vlasnici budu svesni ovih faktora i da prepoznaju znakove mentalnog stresa kod svojih ljubimaca. Pravilna briga, obuka i učenje o potrebama pasa mogu značajno poboljšati njihovu dobrobit i mentalno zdravlje.
S obzirom na to koliko je važno prepoznati i reagovati na mentalne probleme kod pasa, vlasnici bi trebali redovno posmatrati ponašanje svojih ljubimaca. Ako primete bilo kakve promene, preporučuje se konsultacija sa veterinarom ili stručnjakom za ponašanje. Pravovremena intervencija može značajno poboljšati kvalitet života pasa i pomoći im da se osećaju srećnije i sigurnije u svojoj okolini.
