Leto 2021. godine donelo je izuzetno visoke temperature u Evropi, što je rezultiralo toplotnim talasom koji je pogodio mnoge zemlje južne i istočne Evrope. Ovaj talas vrućine delimično je uzrokovan toplo vazduhom koji dolazi iz severne Afrike. Italija je zabeležila veći broj smrtnih slučajeva usled vrućine, a upozorenja na visoke temperature izdata su i u Portugalu, Rumuniji i na Kipru.

Stručnjaci potvrđuju da će vrućine malo popustiti u narednim danima, a istražuju i uzroke ovakvog vremenskog fenomena. Meteorolog Lars Lovinski objašnjava da je južni i istočni deo Evrope bio pod uticajem toplotne kupole, visokog pritiska sa toplim vazduhom koji se ne kreće. Nasuprot tome, severna Evropa je bila pošteđena ekstremnih vrućina zbog mlaznog toka, trake brzog vazduha u gornjim slojevima atmosfere koja razdvaja različite vremenske režime.

Temperature u vrelim delovima Evrope bile su 6 do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka za to doba godine, što je rezultiralo požarima i rekordnom potrošnjom energije. U nekim područjima su usvojeni specijalni planovi za rad tokom vrućina, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom radi zaštite radnika. Srećom, ekstremne vrućine su prošlost, a temperature će opadati u narednim nedeljama.

Predviđa se da će hladniji, svežiji vazduh izazvati jake grmljavine, posebno na Balkanu. Sve duži dani mogu biti rezultat klimatskih promena, a predviđanje toplotnih talasa ostaje veliki izazov. Meteorolog Tajler Rojs veruje da se ovonedeljne vrućine neće ponoviti u istoj meri, ali da je lokalizovana ekstremna toplota iznad 35°C verovatnija da će se pojaviti tokom narednih nedelja, posebno sredinom avgusta.

Vrućine tokom letnjih meseci mogu biti izazovne za organizam, posebno za starije osobe, decu i ljude sa hroničnim zdravstvenim stanjima. Važno je da se preduzmu mere opreza kako bi se izbegli ozbiljni zdravstveni problemi usled visokih temperatura. Preporučuje se unošenje dovoljne količine tečnosti, boravak u hladovini ili klimatizovanim prostorima, izbegavanje fizičke aktivnosti tokom najtoplijeg dela dana i nošenje lagane i prozračne odeće.

Ukoliko primetite simptome toplotnog udara, kao što su vrtoglavica, glavobolja, mučnina, povraćanje, brzo i plitko disanje, crvenilo kože ili visoka temperatura tela, odmah potražite medicinsku pomoć. Važno je reagovati na vreme kako bi se sprečile ozbiljne posledice po zdravlje.

Klimatske promene su realnost sa kojom se suočavamo, a ekstremne vremenske prilike poput vrućina, poplava i suša postaju sve učestalije. Važno je da zajedno radimo na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i zaštiti životne sredine kako bismo umanjili negativne posledice klimatskih promena. Svako može doprineti očuvanju planete kroz male svakodnevne promene, poput smanjenja upotrebe plastike, vožnje bicikla umesto automobila i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Leto je vreme odmora, ali takođe je i vreme odgovornosti prema prirodi i budućim generacijama. Pružimo podršku očuvanju životne sredine i borbi protiv klimatskih promena kako bismo osigurali bolju budućnost za sve nas.