Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije i poslanik u Skupštini Crne Gore, oštro je odgovorio potpredsedniku i poslaniku Demokratske partije socijalista Jevtu Erakoviću, koji je „tužakao“ Briselu Kneževića i predsednika Skupštine Crne Gore Andriju Mandića zbog prisustva na vojnoj vežbi Vojske Srbije „Vihor 2024“ na Privremenom poligonu „Pešter“.

Eraković je na društvenoj mreži Twitter optužio Mandića da prisustvuje vojnoj vežbi Vojske Srbije sa bojevom municijom u društvu Milorada Dodika i Milana Kneževića. Međutim, nije spomenuo da je NATO pakt, kojem pripada Crna Gora, takođe imao svog predstavnika na poligonu u Pešteru, u liku komandanta KFOR-a, general-majora Ozkana Ulutaša.

Turski general Ulutaš komandant je i dvojici pripadnika Vojske Crne Gore, koji su na Kosovu i Metohiji u okviru snaga KFOR, koje bi trebalo da obezbede mir i sigurnost u južnoj srpskoj pokrajini. Očigledno je da je prisustvo predstavnika Vojske Srbije na ovoj vežbi bilo u skladu sa međunarodnim protokolom i bezbednosnim standardima.

Knežević je na svoj Twitter nalog odgovorio porukom upućenom Erakoviću, izražavajući ironičnu zabrinutost za njegovu sigurnost u vezi sa vojnom vežbom. Pozvao je Erakovića da se javi ako mu je hitno, jer su vojni avioni preglasni da bi čuli telefonski poziv, dodajući da sada kreću tenkovi.

Ova situacija pokazuje političke tenzije između opozicije i vlasti u Crnoj Gori, ali i međunarodne kontekste u kojima se odvijaju vojne vežbe i saradnja među saveznicima. Prisustvo Vojske Srbije na vojnoj vežbi u Crnoj Gori nije neuobičajeno, s obzirom na istorijske veze i vojnu saradnju dve zemlje.

Dodatno, ova situacija ukazuje na važnost dijaloga i saradnje među političkim liderima u regionu, kako bi se očuvala stabilnost i mir. Bez obzira na političke ideologije i razlike, bezbednost i stabilnost trebaju biti prioritet za sve učesnike.

Knežević je poznat po svojim oštrim stavovima i borbi za prava Srba u Crnoj Gori, kao i zalaganju za očuvanje tradicionalnih veza sa Srbijom. Njegova reakcija na optužbe Erakovića još jednom pokazuje njegovu upornost u borbi za svoje političke ideale.

Ukupno gledano, ova situacija je deo šireg političkog konteksta u regionu, gde se sukobljavaju različite političke struje i interesi. Važno je da politički lideri, kako u Crnoj Gori tako i u drugim zemljama regiona, pronalaze konstruktivne načine za rešavanje sporova i izgradnju održivih odnosa, kako bi se stvorila stabilnost i prosperitet za sve građane.

U krajnjem slučaju, važno je da se političke razlike rešavaju mirnim putem i dijalogom, a ne konfrontacijom i neprijateljstvom. Samo kroz saradnju i međusobno poštovanje možemo graditi bolju budućnost za sve nas u regionu.