Ivan Paunić, bivši srpski košarkaš i osvajač prve velike medalje samostalne Srbije u košarci, prisetio se teške povrede koja je mogla da mu prekine karijeru. Tokom treninga u Tofašu, u Turskoj, doživeo je ozbiljnu povredu kolena kada ga je kolega Pjer Henri slučajno udario kolenom. „Pukla mi je patela ispod čašice i tu je krenuo sunovrat,“ prisetio se Paunić u podkastu „Jao Mile“. Već u tom trenutku, shvatio je da bi mogao ostati van terena čak godinu dana, što je za njega bilo šokantno, s obzirom da nikada nije imao ozbiljnijih povreda u svojoj karijeri.
Nakon povrede, Paunić je prošao kroz tešku operaciju. „Meni je bukvalno bilo sve gore i gore,“ rekao je, objašnjavajući da su mu turski lekari govorili da je sve normalno. Ipak, on je osećao sve veće tegobe. Njegova temperatura je rasla, što je dodatno povećalo njegovu zabrinutost. „Nisam smeo te dve, tri nedelje da radim nikakve terapije,“ dodao je. Kada je konačno došao kod doktora u Srbiji, otkrio je da je njegovo stanje mnogo ozbiljnije nego što se prvobitno mislilo.
Doktori su mu saopštili da se razvila sepsa, što je značilo da postoji opasnost po njegov život. „Ako je uhvatilo kost, sečemo nogu! Ako uđe u krv, ti si mrtav u roku od 24 sata!“ rekao je Paunić o šokantnom trenutku kada su mu lekari objasnili ozbiljnost situacije. Operacija je bila zakazana u kratkom roku, a on je molio da se probudi sa nogom. „Zapiši današnji dan. Da ga slaviš, više nego rođendan!“ rekao mu je doktor nakon uspešne operacije, objašnjavajući mu da je bio na milimetar od amutacije noge.
Nakon oporavka, Paunić se suočio sa izazovima fizičke rehabilitacije, ali i mentalnim preprekama. Njegov put oporavka bio je dugotrajan i težak, ali nije odustajao. „Išao sam na terapije svaki dan i borio se,“ rekao je. Njegova odlučnost i vera u sebe pomogle su mu da se vrati na teren. U 2015. godini, nakon višemesečnog oporavka, ponovo je zaigrao košarku, a vratio se i u reprezentaciju.
U svojoj karijeri, Ivan Paunić je igrao za više klubova u Srbiji, ali i u inostranstvu. Osvojio je srebro na Evropskom prvenstvu 2009. godine, što je bio trenutak ponosa za sve navijače Srbije. Njegova borba protiv povreda i teškoća postala je inspiracija mnogima, posebno mladim sportistima koji se suočavaju s izazovima.
Paunić je poznat po svojoj posvećenosti sportu i ljubavi prema košarci. Njegova priča pokazuje koliko je važno verovati u sebe i ne odustajati, bez obzira na prepreke koje se postavljaju na put. Njegova borba za povratak na teren je dokaz snage ljudskog duha i volje za životom.
U trenutku kada su mu lekari rekli da je na milimetar od gubitka noge, Paunić je shvatio koliko je život krhak. Njegova borba nije bila samo fizička, već i mentalna, jer se suočavao s strahovima i nesigurnostima koje dolaze s ozbiljnim povredama. Ipak, njegov povratak na teren i uspeh u košarci postali su simbol nade i snage, kako za njega, tako i za sve koji prate njegov put.
Ivan Paunić je danas primer kako se, uprkos najtežim izazovima, može pronaći put ka uspehu. Njegova priča služi kao podstrek svima koji se suočavaju s teškoćama, podsećajući ih da nikada ne gube veru u sebe i svoje snove.
