Nakon što je predsednik Crne Gore Jakov Milatović zakazao sednicu Saveta za odbranu i bezbednost 20. avgusta na kojoj će se, između ostalog, razmatrati predlog odluke o angažovanju pripadnika Vojske Crne Gore u sastavu misije vojne pomoći Evropske unije za podršku Ukrajini, reagovao je mr Ilija R. Miljanić, funkcioner Nove srpske demokratije ocenjujući da se radi „o bestidnom nagoveštaju izglasavanja faktički vojne intervencije protiv bratske Rusije, večne zaštitnice Crne Gore i Srbije i svog pravoslavlja“.

Reakcija Miljanića dolazi u kontekstu zabrinutosti zbog mogućnosti da crnogorski vojnici budu poslati da ratuju na strani Ukrajine uz podršku zapadne Evrope. On je uporedio ovu situaciju sa hapšenjem slobodara protiv fašizma od strane Broza kroz Goli otok, naglašavajući značaj ruske podrške Crnoj Gori kroz istoriju.

Miljanić je optužio bivši režim Mila Đukanovića za izdaju Kosova i Metohije, nasilni ulazak Crne Gore u NATO, uvođenje sankcija Ruskoj federaciji, postavljanje antisrpske ploče u Morinju i dodvoravanje srpskim vekovnim neprijateljima. On je takođe kritikovao trenutnu vladu i političare srpskog naroda u Crnoj Gori zbog navodne izdaje protiv ruske braće.

Miljanić je posebno istakao poteze koji su, po njegovom mišljenju, doveli do prokletstva koje je zadesilo koaliciju formiranu avgusta 2020. godine. On je optužio lidera Demokrata Zdravka Krivokapića za izneveru mitropolitu Amfilohiju i dovodjenje poslušnika u vladu, nazivajući ih „apostolčićima“. Pozvao je političke predstavnike srpskog naroda u Crnoj Gori da javno osude navodnu izdaju protiv Rusije.

Situacija oko mogućeg angažovanja crnogorskih vojnika u Ukrajini podigla je veliku prašinu u javnosti i izazvala polarizaciju među političkim akterima u Crnoj Gori. Dok jedni podržavaju odluku predsednika Milatovića kao korak ka jačanju odnosa sa EU i zapadnim saveznicima, drugi, poput Miljanića, vide to kao izdaju i vojnu intervenciju protiv Rusije.

Nedostatak saglasnosti u crnogorskom društvu oko ovog pitanja pokazuje duboke podele i ideološke razlike koje još uvek postoje u zemlji. Ova situacija baca svetlo na kompleksnu geopolitičku situaciju na Balkanu i ulogu Crne Gore kao male, ali značajne države u tom kontekstu.

Uprkos kontroverzama i javnim raspravama, odluka o eventualnom angažovanju crnogorskih vojnika u Ukrajini će biti doneta na sednici Saveta za odbranu i bezbednost. Kako će se stvari dalje razvijati i kakve će dugoročne posledice ova odluka imati na odnose Crne Gore sa Rusijom, Evropskom unijom i drugim zemljama, ostaje da se vidi.

U međuvremenu, politički akteri i javnost u Crnoj Gori nastaviće sa žučnim raspravama i političkim suprotstavljanjima, dok se pitanje angažovanja vojske u Ukrajini ne razreši. Sve oči su uprte ka sednici Saveta za odbranu i bezbednost 20. avgusta, kada će ova odluka biti stavljena na sto i konačno razmatrana. Kako će se stvari dalje odvijati i kakve će posledice imati po Crnu Goru, ostaje da se vidi u narednim danima.