Bivši predsednik Crne Gore, Milo Đukanović, našao se u centru skandala nakon što je Agencija za sprečavanje korupcije (ASK) utvrdila da je prekršio Zakon o sprečavanju korupcije. Pre šest godina, Đukanović nije prijavio dug od 16.741 evra, koji je, prema navodima, izmirio njegov sin Blažo 2019. godine. Ovaj slučaj otvara pitanje da li će dokumentacija o kartici Mila Đukanovića završiti u tužilaštvu.
Prema podacima ASK-a, Đukanović je koristio VIP karticu u Atlas banci, koja je u vlasništvu njegovog nekada bliskog prijatelja Duška Kneževića. Analizom finansijskih transakcija utvrđeno je da je od 2007. do 2015. godine prihod na ovoj kartici iznosio 236.195 evra, dok su rashodi bili veći od 249.000 evra. Tokom ovog perioda zabeleženo je 11 priliva, od kojih su neki iznosili po 20.000 evra. Međutim, nije navedeno ko je uplaćivao novac kojim je Đukanović raspolagao, što dodatno komplikuje situaciju i stvara sumnje u transparentnost njegovih finansija.
Organizacija MANS (Mreža za afirmaciju nevladinog sektora) pozdravila je rad ASK-a, ističući značaj otkrivanja tragova sumnjivog novca. Očekuju da će tužilaštvo sprovesti hitnu istragu i pokrenuti postupke protiv Đukanovića. Ovo bi moglo biti ključno za dalje razotkrivanje korupcije u Crnoj Gori, posebno s obzirom na Đukanovićevu dugu vladavinu i kontroverznu političku karijeru.
U kontekstu ovog skandala, poslanik Milan Knežević je ironično izjavio da bi trebalo uputiti izvinjenje Đukanoviću zbog njegovog „jednog prekršaja“ u tri i po decenije vladavine. Ova izjava je izazvala brojne reakcije u javnosti, s obzirom na to da se mnogi smatraju da je Đukanović odgovoran za brojne nepravilnosti i korupcijske afere tokom svoje vladavine.
Prema zvaničnim podacima, Đukanovićeva porodica je 2007. godine raspolagala sa samo dve plate, što je iznosilo 12.720 evra godišnje. Tokom te godine, Đukanović je prijavio vlasništvo ili suvlasništvo u više firmi, ali nije naveo ni jedan prihod. Njegov sin Blažo, koji je takođe u javnosti poznat, dobio je na poklon dva poslovna prostora i od rentiranja tih prostora zaradio 132.000 evra te godine.
Iako su im plate bile skromne, Đukanović je imao suvlasništvo u firmama kao što su „Univerzitats“ i „Global Montenegro“, dok je „Kapitalinvest“ bio isključivo njegovo vlasništvo. Međutim, ni tokom tih godina nije izneo informacije o zaradama svojih kompanija, što dodatno podstiče sumnju o njegovim finansijskim aktivnostima.
Kasnije godine, platu Đukanovića je 2008. iznosila 1.227 evra, dok je plata njegove supruge Lidije bila 1.463 evra. Njihov sin Blažo i dalje ima poklonjene poslovne prostore, a od rentiranja se u kućni budžet sliva 11.000 evra mesečno. Ove informacije ukazuju na mogućnost da su finansije Đukanovića i njegove porodice daleko kompleksnije nego što su prikazane.
U svetlu svih ovih saznanja, postavlja se pitanje kako će reagovati pravosudni sistem i da li će konačno doći do pravde u vezi sa korupcijom koja je prisutna u Crnoj Gori. S obzirom na opasnost od političke i ekonomske destabilizacije, mnogi građani očekuju hitnu akciju i odgovornost onih koji su zloupotrebljavali svoje pozicije.
Dok se čeka na zvanične odgovore institucija, javnost ostaje u iščekivanju daljih informacija o ovom slučaju, koji bi mogao značajno uticati na političku scenu u Crnoj Gori. U tom kontekstu, važno je da se pravda sprovede i da se osnaže institucije koje se bore protiv korupcije, kako bi se povratilo poverenje građana u sistem.
