Procenjuje se da je u Crnoj Gori priznato više od 20.000 lažnih diploma, među kojima su i stranci koji su dostavljali falsifikovane isprave za nostrifikaciju stečenog znanja. Ministarstvo prosvete, nauke i inovacija podnelo je krivične prijave protiv četiri strana državljana zbog sumnje u validnost njihovih diploma, a organizacija Alternativa procenjuje da je u prethodnim godinama i decenijama sistem ušlo oko 30.000 lažnih diploma.
Prema saopštenju Ministarstva prosvete, osnovane su sumnje da su navedene osobe počinile krivično delo falsifikovanja isprave iz člana 412 Krivičnog zakonika. Alternativa tvrdi da najviše lažnih diploma dolazi iz zdravstva i prosvete, sa najviše lažnih diploma u domenu zdravstva koje potiču iz Tutina, Novog Pazara, fakulteta „Perfekt“ u Prijepolju, fakulteta „Dositej Obradović“ u Novom Sadu i fakulteta „Hipokrat“ iz Bujanovca. Kada je reč o prosveti, fakulteti u Brčkom, Prištini, Travniku, i fakultet „Union Nikola Tesla“ u Novom Sadu su takođe povezani sa lažnim diplomama.
Ministarka prosvete, Anđela Jakšić Stojanović, najavila je formiranje radne grupe koja će proveravati diplome u Ministarstvu prosvete i obećala da će se resor uhvatiti u koštac sa problemom kupljenih diploma.
Sve ovo ukazuje na ozbiljan problem lažnih diploma u Crnoj Gori, sa ozbiljnim posledicama po kvalitet obrazovanja i zdravstva. S obzirom na to da su lažne diplome često vezane za oblasti kao što su zdravstvo i prosveta, postavlja se pitanje kako ovo utiče na stručnost i kvalitet pruženih usluga.
Takođe, pitanje je i kako se ovo odražava na reputaciju Crne Gore kao destinacije za visoko obrazovanje, kako za domaće, tako i za strane studente. Ovakvi skandali mogu značajno narušiti ugled obrazovnih institucija u zemlji i umanjiti njihovu privlačnost za buduće studente.
Osim toga, ovo takođe postavlja pitanje odgovornosti institucija koje su bile zadužene za priznavanje i nostrifikaciju diploma, kako domaćih tako i stranih studenata. Kako je moguće da je toliki broj lažnih diploma prošao kroz sistem i da je došlo do njihovog priznavanja? Da li postoji propust u samom sistemu provere diploma i postupka nostrifikacije?
Ovakvi slučajevi takođe mogu imati ozbiljne posledice po same sveučilišne institucije koje su izdale ove lažne diplome, kako u smislu reputacije, zakonodavnih posledica, tako i finansijskih posledica ukoliko dođe do otkrivanja i procesuiranja ovih slučajeva.
Sa druge strane, ovakvi skandali mogu takođe imati negativne posledice na percepciju Crne Gore kao države koja se bori protiv korupcije i kriminala. Povezanost lažnih diploma sa krivičnim delima poput falsifikovanja isprava jasno ukazuje na ozbiljan problem u sistemu obrazovanja i njegovoj integritetu.
Kao odgovor na ove probleme, Ministarstvo prosvete najavilo je formiranje radne grupe za proveru diploma i procesuiranje slučajeva falsifikovanih diploma. Međutim, pitanje je da li će ovo biti dovoljno da se reši ozbiljan problem lažnih diploma u Crnoj Gori i da li će biti dovoljno da se povrati poverenje u obrazovni sistem zemlje.
Ovaj slučaj takođe pokazuje da je neophodno uspostaviti rigorozniji sistem provere diploma, kako domaćih tako i stranih studenata, kako bi se sprečila dalja pojava lažnih diploma i njihovo priznavanje. Takođe, neophodno je unapređenje saradnje između različitih institucija kako bi se efikasno procesuirali slučajevi falsifikovanih diploma. Ovo bi moglo zahtevati promene u zakonodavstvu i procedurama za priznavanje i nostrifikaciju diploma, kako bi se osiguralo da se ovakvi slučajevi spreče u budućnosti.
U krajnjem slučaju, problem lažnih diploma u Crnoj Gori zahteva ozbiljan i sveobuhvatan pristup kako bi se rešila ova ozbiljna pretnja integritetu obrazovnog sistema zemlje. Ovo zahteva angažovanje svih relevantnih institucija, kao i promene u zakonodavstvu i procedurama kako bi se osiguralo da se ovakvi slučajevi spreče u budućnosti.
