Olimpijske igre su uvek bile mesto gde se politika upliće u sport, bez obzira na idealizam koji ih okružuje. Od antičkih vremena do modernih događaja, politika je uvek bila prisutna na Olimpijadi, bez obzira na izjave o miru i prijateljstvu koje preovladavaju. Igre u Parizu održavaju se u vreme velikih konflikata poput invazije Rusije na Ukrajinu i sukoba u Gazi između Izraela i palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas.

Međunarodni olimpijski komitet (MOK) često se kritikuje zbog sarađivanja s autoritarnim režimima i političkim uplitanjem u događaje. Primeri poput Olimpijade u Berlinu 1936. godine, koju su organizovali nacisti, i OI u Moskvi 1980. godine, koje je bojkotovala zapadna zemlje zbog sovjetske invazije na Avganistan, pokazuju kako politika ima veliku ulogu u čitavom spektru događaja.

Neki sportisti su postali simboli otpora i promene, poput Džesija Ovensa u Berlinu 1936. ili američkih atletičara na OI u Meksiku 1968. koji su podigli pesnice u znak protesta protiv rasizma. OI su bile i mesto gde su manje nacije imale priliku da se takmiče i pokažu svoju izvrsnost.

Ipak, uloga sportista u politici nije uvek laka. Često su oni ti koji plaćaju cenu političkih odluka, poput sankcija ili diskvalifikacija zbog postupaka njihovih vlada. Doping skandali, kao u slučaju Rusije, dodatno komplikuju situaciju i stvaraju tenzije u sportskom svetu.

Iako su Olimpijske igre i dalje mesto gde se slave sportski podvizi i promoviše mir, politika će uvek imati svoje mesto na događajima koji okupljaju nacije širom sveta. Važno je da se sportisti ne koriste kao sredstvo političkih igara i da se poštuje ideja olimpizma kao putu ka boljem i mirnijem svetu.