U carstvu životinja, prijateljstva nisu privilegija rezervisana samo za ljudsku vrstu. Iako mnogi smatraju da su ljudska prijateljstva jedinstvena zbog svoje kompleksnosti i emotivne dubine, sve veći broj studija otkriva da i životinje mogu formirati dugotrajne, obostrano korisne veze.
Mužjaci delfina koji koriste sunđere prilikom lova, druže se sa drugim mužjacima koji love na sličan način. Slonovi, s druge strane, imaju posebne pozdrave za svoje poznanike, dok primati neguju druge primate sa kojima su bliski, čak i ako nisu u krvnom srodstvu.
„Jedinke razvijaju društvene odnose kako bi se lakše snašle u svom okruženju“, objašnjava Delfina de Mur, postdoktorantkinja bihejvioralne ekologije sa Univerziteta u Eksiteru. Kod izrazito društvenih životinja, odnosi su definisani različitim nivoima poverenja i bliskosti. Ponavljanje pozitivnih interakcija vodi ka rastu poverenja, a ako je novonastala veza stabilna, dugotrajna i obostrano korisna, možemo govoriti o prijateljstvu.
Katrin Krokford, direktorka istraživanja u Francuskom nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS) u Lionu, ističe važnost neurohemije u jačanju ovih veza. Kod primata dolazi do oslobađanja takozvanog hormona ljubavi, oksitocina, kada neguju svoje prijatelje.
Takođe, negovanje prijatelja smanjuje nivo hormona kortizola, koji je povezan sa stresom. Međutim, kada primati neguju članove grupe sa kojima nisu bliski, ne dolazi do promene nivoa kortizola.
„Jedinke koje uspevaju da održe ove snažne veze, duže žive, imaju više potomaka i pokazuju manje znakova stresa“, naglašava Krokford.
Bliska prijateljstva povećavaju šanse za preživljavanje i kod drugih vrsta. Na primer, orke sa svojim prijateljima dele informacije o lokacijama hrane, tako da jedinke koje imaju snažne veze sa drugim članovima jata ređe umiru od gladi. Slično tome, hijene koje imaju mnogo prijatelja brže napreduju u svom čoporu.
Međutim, neke životinje su sklone rizičnijem ponašanju kako bi pomogle prijateljima, spremne da žrtvuju sopstvenu dobrobit. Vampirski slepi miševi će podeliti nedavno progutanu hranu ako njihov prijatelj gladuje. Šimpanze ponekad usvajaju mladunce preminulih prijatelja, iako im to predstavlja dodatni teret.
Zanimljivo je da se uzajamno poverenje može razviti i između različitih vrsta. Naučnici su 2022. godine otkrili da šimpanze i gorile u Republici Kongo formiraju prijateljstva koja traju i po nekoliko decenija.
U nekim slučajevima, životinjska prijateljstva nastaju ljudskom intervencijom. Mačke i psi koji dele dom često razvijaju bliske veze, kao i različite životinjske vrste koje dele nastambe u zoološkim vrtovima.
Krokford ističe da dokazi o prijateljstvu među životinjama, posebno među primatima, bacaju novo svetlo na evoluciju koja je oblikovala ljudsku sposobnost za sklapanje prijateljstava.
„Ti mehanizmi su duboki i drevni“, zaključuje ona. „U današnje vreme, kada postoje druge stvari kojima ljudi mogu dati prednost nad prijateljstvima – poput novca, slave ili lajkova – ovo je zaista lep podsetnik da je fundamentalni deo nas dizajniran za sklapanje prijateljstava. Ako možemo imati prijatelje i ako smo ozbiljni u održavanju prijateljstava, živećemo duže, bićemo zdraviji i nećemo biti pod tolikim stresom.“
