Strahinja Dević, IT stručnjak, izneo je nedavno da su napadi hakera koji su dizali kredite na tuđe ime mogući, ali jako teški, zbog teškoće u pristupanju tuđim podacima i dokumentima. On je objasnio da su neki od napada uključivali krađu autorizacija koje su ljudi slali sa priloženim dokumentima sa mejlova i korišćenje istih za podizanje kredita. Međutim, Dević ističe da građani nisu svesni da je gomila njihovih podataka javno dostupna.

Strahinja Dević je istakao da su neki od napada uključivali krađu autorizacija koje su ljudi slali sa mejlova i korišćenje istih za podizanje kredita. Međutim, on je takođe istakao da je teško doći do nečijih podataka i dokumenata, ali nije nemoguće. Takođe je napomenuo da to radi za onlajn kredite, ali nije moguće za stanbene. Dević je naglasio da građani nisu svesni da je gomila njihovih podataka javno dostupna, što predstavlja ozbiljan sigurnosni problem.

Napadi hakera predstavljaju ozbiljan problem u današnjem digitalnom dobu. Različite metode hakerskih napada uključuju krađu identiteta, sajber napade na kompanije i institucije, ili krađu finansijskih podataka. Teško je proceniti stvaran obim ovih napada, ali se sigurno zna da su oni sve češći i sofisticiraniji. Stoga je važno da građani budu svesni rizika i preduzmu odgovarajuće mere zaštite.

Jedan od uobičajenih metoda hakerskih napada je krađa identiteta radi podizanja kredita na tuđe ime. Ovo može izazvati ozbiljne finansijske probleme za žrtvu, kao i dugotrajne posledice na kreditni rejting. Zbog toga je važno da građani budu oprezni prilikom deljenja ličnih i finansijskih podataka putem interneta.

Strahinja Dević naglašava da građani nisu svesni koliko njihovih podataka može biti javno dostupno. Ovo je posebno važno imajući u vidu sve veću digitalizaciju društva i sve veću zavisnost od tehnologije. Smanjenje rizika od hakerskih napada zahteva kombinaciju tehničkih i proceduralnih mera, kao i edukaciju građana o sigurnosnim rizicima na internetu.

Tehničke mere uključuju korišćenje jakih šifri, dvofaktornu autentikaciju i redovno ažuriranje softvera. Proceduralne mere uključuju uspostavljanje jasnih procedura za zaštitu ličnih podataka i pridržavanje sigurnosnih standarda. Edukacija građana o sigurnosnim rizicima na internetu treba da bude kontinuirana i uključuje informisanje o najnovijim pretnjama i načinima zaštite.

U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji zakonska regulativa koja propisuje obaveze institucija i kompanija u vezi zaštite ličnih podataka građana. Ovo je važan korak ka jačanju sigurnosti na internetu, ali isto tako važno je da građani budu svesni svojih prava i obaveza u vezi sa zaštitom ličnih podataka.

Hakerski napadi nisu samo pitanje individualne bezbednosti, već i pitanje nacionalne bezbednosti. Institucije, kompanije i društvo u celini su sve više zavisni od tehnologije, pa je važno da se prepoznaju sigurnosni rizici i preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Digitalna bezbednost treba da bude visoko na dnevnom redu kako individualnih korisnika, tako i društva u celini.

U zaključku, hakerski napadi predstavljaju ozbiljan sigurnosni problem u današnjem digitalnom dobu. Građani treba da budu svesni sigurnosnih rizika na internetu i preduzmu odgovarajuće mere zaštite. Tehničke, proceduralne i edukativne mere su ključne u smanjenju rizika od hakerskih napada. Takođe je važno da institucije i kompanije prepoznaju svoju ulogu u jačanju digitalne bezbednosti i preuzmu odgovornost za zaštitu ličnih podataka građana. Svi zajedno možemo doprineti jačanju digitalne bezbednosti i stvaranju sigurnijeg digitalnog okruženja za sve.