Luvr, jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, suočava se sa ozbiljnim problemima, kako ističe njegova direktorka Lorans de Kar. U tajnom dopisu ministarstvu kulture, ona iznosi zabrinutost zbog stanja muzeja, ukazujući na nekoliko ključnih problema koji ugrožavaju ovu kulturnu instituciju.
Jedan od glavnih problema je varijacija temperature i prodor vlage, što predstavlja ozbiljnu pretnju za remek-dela koja se nalaze unutar muzeja. Pored toga, velika piramida, koja je postala simbol Luvra, pokazuje se kao negostoljubiva. Iako je prvobitno planirana za četiri do pet miliona posetilaca godišnje, trenutni broj turista, koji je prošle godine iznosio 8,7 miliona, značajno premašuje te kapacitete. Gužva u muzeju je sveprisutna, a posetioci često nemaju gde da se odmore ili osveže.
Lorans de Kar naglašava da je stanje muzeja daleko od međunarodnih standarda. Piramida, koja je dodata 1989. godine, postala je simbol preopterećenosti. Tokom leta, temperatura ispod piramide može biti veoma visoka, a akustika je takođe neadekvatna. Slično tome, i izloženost Đokonde, jednog od najpoznatijih umetničkih dela, nije optimalna. Svakog dana ispred Mona Lize prolazi oko trideset hiljada posetilaca, što je ekvivalentno poseti fudbalskom stadionu, a gužva je često toliko velika da se posetioci osećaju nelagodno.
Direktorka muzej traži od ministarke kulture Rašide Dati da obavesti predsednika Emanuela Makrona o ovim problemima, a iz njegovog okruženja su već izrazili spremnost da se pozabave situacijom u Luvru. Obnova muzeja je neophodna kako bi se osiguralo da Luvr ostane simbol nacionalnog ponosa. U muzeju se nalaze mnoga dela svetske umetnosti, kao što su Mona Liza, Miloska Venera i Svadba u Kani, ali kako bi taj ponos potrajao, potrebno je ulaganje u obnovu i unapređenje prostora.
Sindikati predviđaju da će sledeće godine Luvr posetiti čak 9,1 miliona ljudi, što dodatno naglašava potrebu za regulacijom broja posetilaca. Predlaže se otvaranje još jednog ulaza kako bi se olakšao pristup i smanjile gužve. Sadašnji ulaz ispod piramide često stvara nesnosne redove, a zahtevi za poboljšanjem infrastrukture postaju sve hitniji.
Renoviranje Luvra, koji se prostire na oko 70.000 kvadratnih metara, zahteva značajna finansijska ulaganja, koja se procenjuju na oko 500 miliona evra. U okviru plana obnove razmatraju se ideje o izgradnji novih prostora, uključujući dve podzemne sale ispod trga unutar muzeja. Jedna od tih prostorija mogla bi biti posvećena isključivo Đokondi, kako bi se posetiocima omogućilo bolje upoznavanje s ovim poznatim delom.
Ipak, postoje i oni koji smatraju da bi Đokonda trebala ostati na svom mestu, jer privlači turiste ka drugim delima u muzeju. Premeštanje ovog remek-dela bi moglo rezultirati time da mnogi posetioci ne vide ništa drugo osim Da Vinčijevog dela.
Luvr ima bogatu istoriju, koja datira još iz 1190. godine, kada je izgrađen kao utvrđenje Filipa Avgusta. Tokom vekova, Luvr je prešao kroz brojne transformacije, a 1793. godine postao muzej. Danas predstavlja ne samo kulturnu instituciju, već i simbol nacionalnog identiteta.
U svetlu svih ovih problema, jasno je da je Luvr u neophodnosti obnove kako bi se očuvala njegova budućnost i značaj u svetu umetnosti. S obzirom na njegovu popularnost i bogatu istoriju, važno je da se preduzmu koraci za očuvanje ovog dragulja evropske kulture.
