Emir Selimović, poznat kao „monstrum iz Kalesije“, uhvaćen je nakon brutalnog ubistva svoje supruge Inele i njihovog maloletnog sina. Ovaj stravičan zločin dogodio se u njihovom stanu u Kalesiji, gde je Selimović, kako se sumnja, zadavio suprugu koja je tražila razvod braka, a zatim ugušio i njihovog 13-godišnjeg sina. Nakon ovog užasnog dela, pobegao je automobilom marke „Škoda Fabia“.
Selimović je uhapšen u Gornjim Mravicama, blizu Prnjavora, gde je njegov automobil pronađen nekoliko dana pre hapšenja. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a policija je danima tragala za njim. Postojale su sumnje da bi mogao da izvrši samoubistvo skokom u reku, međutim, uz pomoć meštana, lociran je u jednoj napuštenoj vikendici. Prilikom hapšenja nije pružao otpor i na licu mesta nije pronađeno oružje.
Prema rečima Admir Arnautovića, portparola Kantonalnog tužilaštva u Tuzli, Selimović će biti predat u nadležnost Tužilaštva Tuzlanskog kantona nakon 24 sata kriminalističke obrade. Policija će sastaviti izveštaj i prikupiti materijalne dokaze koji će biti dostavljeni tužilaštvu. Ovaj slučaj izaziva veliku osudu i tugu u društvu, s obzirom na brutalnost zločina.
Inela je tražila razvod zbog višemesečne nevere koju je trpela od strane svog muža. Spor oko razvoda posebno je bio fokusiran na stan koji je ona kupila na kredit i koji je otplaćivala. Selimović je, kako se navodi, želeo da se ona i njihov sin isele, dok bi on ostao u stanu. Ova situacija je dodatno eskalirala do tragičnih posledica.
Ovaj zločin je podsetnik na ozbiljne probleme u vezi sa porodičnim nasiljem i potrebu za hitnom intervencijom sistema kako bi se zaštitile žrtve. Mnoge žene se suočavaju sa sličnim situacijama, a često nemaju podršku ni resurse da se spase iz toksičnih odnosa. Postavlja se pitanje koliko je društvo spremno da se bori protiv ovakvih fenomena i koliko je važno da se žrtvama pruži adekvatna pomoć i zaštita.
U svetlu ovog užasnog događaja, mnogi pozivaju na jačanje zakona koji se tiču porodičnog nasilja, kao i na edukaciju građana o prepoznavanju znakova nasilja i pružanju podrške osobama koje se suočavaju sa sličnim problemima. Važno je da se društvo u celini angažuje kako bi se sprečili ovakvi zločini i pružila podrška žrtvama.
Očekuje se da će slučaj Selimovića privući pažnju medija i javnosti, kao i da će otvoriti dijalog o potrebnim promenama u zakonodavstvu i pristupu problemu porodičnog nasilja. Ovaj stravičan zločin ne bi trebao biti samo još jedan u nizu, već prilika da se preduzmu konkretne mere za zaštitu budućih potencijalnih žrtava.
S obzirom na ozbiljnost situacije, od ključne je važnosti da se osnaže institucije koje se bave zaštitom žrtava i da se poveća svest o ovim pitanjima u društvu. Svaka žrtva zaslužuje da bude saslušana, a njihova prava da budu zaštićena. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije okruženje za sve članove društva.
