London je bio domaćin samita o Ukrajini na kojem su se okupili evropski lideri, uključujući predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog. Ovaj događaj je bio prilika za razmenu mišljenja o trenutnoj situaciji u Ukrajini i o potrebama te zemlje u svetlu ruske agresije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je potrebno hitno ponovo naoružati Evropu, naglašavajući da su lideri imali „dobru i iskrenu diskusiju“ o tome kako obezbediti snažnu poziciju Ukrajini.
Fon der Lajen je istakla da su Ukrajini potrebne „sveobuhvatne bezbednosne garancije“ koje bi podržale njene ekonomske i vojne pozicije. Prema njenim rečima, Evropska komisija će na predstojećem Savetu u martu predložiti plan za povećanje odbrambenih kapaciteta Evrope. „Sada je od najveće važnosti da se poveća ulaganje u odbranu na duži vremenski period“, naglasila je ona, ukazujući na geostrateško okruženje koje zahteva ozbiljne napore u smanjenju rizika od budućih sukoba.
Predsednica je takođe izjavila da je Evropa spremna da se bori za demokratiju i vladavinu prava, naglasivši da nijedna zemlja ne bi smela da vrši invaziju ili menja granice silom. „U našem je zajedničkom interesu da sprečimo buduće ratove“, dodala je Fon der Lajen.
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, opisao je samit kao „veoma dobar sastanak“ i istakao da su evropske zemlje intenzivirale napore kako u vezi sa sopstvenim odbrambenim potrošnjama, tako i u pogledu podrške Ukrajini. Rute je rekao da su neke zemlje već javno saopštile da će povećati svoje odbrambene budžete i očekuje se da će biti novih najava o povećanju sredstava za odbranu.
On je naglasio da, iako još uvek nema mirovnog sporazuma, Evropa mora biti spremna za taj trenutak i osigurati da evropske zemlje budu spremne da pomognu Ukrajini sa bezbednosnim garancijama. Rute je dodao da saveznici žele da osiguraju da ruski predsednik Vladimir Putin nikada više ne pokuša da napadne Ukrajinu, naglašavajući da će Evropljani biti aktivni u Ukrajini kako bi obezbedili da mir bude održiv i dugotrajan.
Odlazeći nemački kancelar Olaf Šolc je, takođe, bio prisutan na samitu i izjavio da je sastanak bio „dragocen“, naglašavajući da je to bila prilika da se ponovo potvrdi podrška Evrope Ukrajini kao „žrtvi ruske agresije“. Šolc je istakao važnost toga da Ukrajina bude u poziciji da pregovara o svojoj budućnosti, čime se dodatno osnažuje transatlantska saradnja.
Samit u Londonu trajao je oko dva sata i okupio je više od deset evropskih lidera. Ovaj događaj se dešava u kontekstu sve većih napora Evrope da se pripremi za moguće buduće sukobe i da osigura sigurnost svojih članica, kao i podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv agresije. Pozicije lidera su se poklapale u težnji da se očuva stabilnost i mir u regionu, što je od ključnog značaja za budućnost Evrope.
U zaključku, samit o Ukrajini u Londonu predstavlja korak ka jačanju evropske odbrane i podrške Ukrajini, sa jasnim pozivima na povećanje odbrambenih budžeta i jačanje bezbednosnih garancija. Ove inicijative su ključne za očuvanje stabilnosti u Evropi i sprečavanje budućih konflikata.
