Muškarac star oko 30 godina izvršio je samoubistvo večeras u jednoj kući u Ratkovu. Prema nezvaničnim informacijama, on je pucao sebi u glavu iz vatrenog oružja. Policija je izašla na lice mesta, a uviđaj je u toku.
Statistika samoubistava u Hrvatskoj je alarmantna. Prema podacima Državnog zavoda za statistiku, u 2020. godini zabeleženo je 335 slučajeva samoubistva, što je porast u odnosu na prethodne godine. Najčešći razlozi za samoubistva su depresija, psihički poremećaji, stres, usamljenost i ekonomske teškoće.
Postoji više faktora koji mogu doprineti povećanju broja samoubistava u nekoj zajednici. Jedan od njih je nedostatak pristupa mentalnoj zdravstvenoj zaštiti. U Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama, često postoji stigma oko traženja pomoći za mentalne probleme. Mnogi ljudi se stide da potraže stručnu pomoć i radije se suočavaju sa svojim problemima sami, što može dovesti do tragedije poput samoubistva.
Drugi faktor koji može doprineti samoubistvima je nedostatak socijalne podrške. Usamljenost i osećaj izolacije mogu biti vrlo teški za ljude, pogotovo ako nemaju nikoga sa kim bi podelili svoje probleme. Važno je da zajednica bude otvorena i podržavajuća prema ljudima koji se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima, kako bi se sprečile tragedije kao što je samoubistvo.
Takođe, ekonomske teškoće mogu biti veliki faktor koji doprinosi samoubistvima. Gubitak posla, finansijski problemi i ekonomska neizvesnost mogu biti izuzetno stresni i opterećujući za ljude, što može dovesti do očajanja i odluke da se okonča sopstveni život.
Važno je da društvo, institucije i pojedinci prepoznaju ove faktore i preduzmu korake kako bi se sprečila epidemija samoubistava. Povećanje pristupa mentalnoj zdravstvenoj zaštiti, edukacija o mentalnom zdravlju, promocija socijalne podrške i smanjenje ekonomske nejednakosti mogu biti ključni koraci u borbi protiv samoubistava.
Prepoznati znakovi koji ukazuju na to da neko može biti u opasnosti od samoubistva je takođe važan korak u prevenciji. Promene u ponašanju, izolacija, depresija, gubitak interesa za aktivnosti koje su nekada bile važne i izjave o osećaju beznadežnosti i bespomoćnosti mogu biti znakovi da osoba treba pomoć. Važno je pružiti podršku osobama koje se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima i podstaknuti ih da potraže stručnu pomoć.
Prevencija samoubistava je kolektivni napor koji zahteva angažovanje cele zajednice. Važno je raditi na destigmatizaciji mentalnih problema, pružati podršku i razumevanje osobama koje se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima i raditi na stvaranju sigurnijeg i podržavajućeg okruženja za sve. Samoubistvo nije rešenje i svako život je dragocen. Važno je pružiti podršku osobama koje se bore sa mentalnim zdravstvenim problemima i podstaknuti ih da potraže pomoć pre nego što bude prekasno.
U Hrvatskoj, kao i u mnogim drugim zemljama, problem samoubistava zahteva ozbiljan pristup i angažovanje svih delova društva. Važno je prepoznati faktore koji doprinose samoubistvima i preduzeti korake kako bi se sprečile tragedije. Prevencija samoubistava treba da bude prioritet za sve nas, kako bismo sačuvali živote i pružili podršku onima kojima je potrebno.
