Sudeći prema podacima Poreske uprave Federacije Bosne i Hercegovine, akcija „Bojkot u BiH“ nije ostvarila očekivane rezultate. U stvari, promet trgovina u FBiH bio je veći nego u prethodnim danima, pokazujući da je potrošačka aktivnost ostala stabilna ili čak porasla. Prema zvaničnim informacijama, na dan 31. januara 2025. godine, ukupan promet u FBiH iznosio je 251.568.163 KM, dok je promet trgovina iznosio 101.908.646 KM.
Ove brojke jasno ukazuju na to da je akcija bojkota, koja je bila usmerena na trgovine, ugostiteljske objekte i benzinske pumpe, imala minimalan efekat na promene u potrošačkom ponašanju. Naime, na dan 30. januara promet trgovina iznosio je 101.538.760 KM, a sedam dana ranije, 24. januara, taj promet bio je 92.287.812 KM. Ovi podaci sugeriraju da je potrošnja, umesto opadanja, zapravo porasla tokom perioda kada je bojkotska akcija bila u punom jeku.
Akcija bojkota sprovedena je u kontekstu povećanja cena osnovnih životnih namirnica i usluga, što je izazvalo nezadovoljstvo među građanima. Inicijativu su podržali različiti potrošački udruge, sindikati, kao i pojedini političari. Takođe, Ombudsman za zaštitu potrošača, Saša Marić, izrazio je nadu da će bojkot poslužiti kao prvi korak ka podizanju svesti o važnosti potrošačkog novca i potrebi trgovaca da opravdaju svoje cene i profit.
Grupa građana koja je organizovala bojkot izjavila je da je njihova akcija bila uspešna, i pozvala je na nastavak sličnih aktivnosti u celoj zemlji. Ovo ukazuje na to da su organizatori bojkota, uprkos neoborivim podacima o prometu, verovali da su postigli svoj cilj u podizanju svesti i mobilizaciji potrošača protiv rasta cena.
Osim što su se organizatori bojkota odazvali na situaciju u zemlji, oni su se oslonili na slične akcije koje su se dešavale u susednim državama, čime su pokušali da inspirišu građane na borbu protiv ekonomskih nepravilnosti. U međuvremenu, vlasti u FBiH su najavile sastanak sa predstavnicima prodavnica i proizvođača prehrambenih proizvoda, gde će razmatrati mogućnosti ograničavanja rasta cena, uključujući zamrzavanje određenih cena.
Ova situacija ukazuje na kompleksnost ekonomske slike u Bosni i Hercegovini. Dok su organizatori bojkota pokušavali da mobilizuju ljude i podignu svest o važnosti potrošnje, podaci pokazuju da je tržište ostalo prilično stabilno. Pitanje cena osnovnih životnih namirnica ostaje ključno, a vlasti su pod pritiskom da pronađu rešenja koja će zadovoljiti građane.
U ovom trenutku, jasno je da se građani Bosne i Hercegovine suočavaju sa velikim izazovima u pogledu ekonomskih prilika. Akcija bojkota i dalje ostaje tema rasprave, dok se u isto vreme očekuje da će vlasti reagovati na zahteve potrošača. Potrošači su izrazili potrebu za transparentnošću i odgovornošću trgovaca, a bojkot je bio jedan od načina da se to postigne.
U svetlu ovih događanja, može se očekivati da će se situacija u tržištu nastaviti razvijati, a građani će verovatno nastaviti da traže načine kako da utiču na ekonomske politike i prakse koje ih direktno pogađaju. Akcija bojkota može poslužiti kao inicijalna tačka za dalju organizaciju i mobilizaciju potrošača, ali će pravi efekti zavisiti od reakcije trgovaca i vlasti na te zahteve.
