Radovi na deonici auto-puta „Miloš Veliki“, koja se proteže od Pakovraća do Požege, napreduju planiranom dinamikom i bez većih tehničkih problema. Trenutno su u toku radovi na poddeonici četiri koja povezuje dva važna tunela, Laz i Munjino brdo. Ovi tuneli predstavljaju najveći izazov za inženjere zbog zahtevnih geomorfoloških i topografskih uslova na terenu.
Prema informacijama iz Javnog preduzeća „Putevi Srbije“, očekuje se da će radovi biti završeni do 28. juna ove godine. Kada se to dogodi, saobraćaj će moći da se odvija kroz tunel Laz, koji je dugačak oko 2.900 metara, i tunel Munjino brdo, koji je dugačak 2.800 metara. Ovi tuneli će biti najduži na auto-putevima u Srbiji.
Stepen fizičke realizacije radova na ovoj poddeonici iznosi više od 86 procenata. Ostala su još samo završna uređenja putnog pojasa, postavljanje zaštitne žičane ograde i izrada habajućeg sloja kolovozne konstrukcije. Najdublji deo auto-puta nalazi se u Negrišorima, gde je iskopano više od 300.000 kubnih metara materijala. Šef nadzora, Vladimir Petrović, istakao je da su svi građevinski radovi u tunelu Laz završeni.
U tunelu Laz, radovi na elektromašinskoj opremi su takođe pri kraju. Očekuje se puštanje pod stalni napon električne energije, što je ključno za početak funkcionalnih ispitivanja svih sistema u tunelu, uključujući elektroenergetsko napajanje, telekomunikacione sisteme i sisteme automatskog upravljanja. U desnoj tunelskoj cevi Munjino brdo, radovi se fokusiraju na završetak sekundarne podgrade i izgradnju kablovskih kanala ispod pešačkih staza.
Radovi se odvijaju bez većih problema, a u levoj tunelskoj cevi koja je probijena 24. decembra, trenutno se izvršavaju završni radovi na primarnoj podgradi i podnožnim svodovima. Kada se završe svi radovi koji ne ometaju montažu elektromašinske opreme, pristupiće se i tom segmentu posla.
Na ovoj deonici auto-puta, prema podacima „Puteva Srbije“, projektovana su tri tunela, 35 mostova dužine 5.196 metara, četiri nadvožnjaka dužine 592 metra, kao i izgradnja 1.912.000 kubnih metara nasipa. Takođe, planirane su tri saobraćajne petlje, što će doprineti rasterećenju postojeće obilaznice oko Čačka.
Tehnologija izvođenja radova na tunelima koristi novu austrijsku metodu (NATM), koja se bazira na kartiranju tunelskog iskopa i merenju deformacija tokom radova. U JP „Putevi Srbije“, čija je vrednost radova na ovoj trasi 523,5 miliona dolara, trenutno je angažovano prosečno oko 650 radnika.
Predsednik Opštine Požega, Đorđe Nikitović, naglasio je značaj dolaska auto-puta za razvoj ovog grada. Očekuje se da će nova saobraćajnica privući investitore, čime će se otvoriti nova radna mesta. Prema projekcijama, ovom deonicom će dnevno prolaziti do 20.000 vozila, što predstavlja značajnu šansu za razvoj Požege i njeno povezivanje sa celim regionom.
Nikitović je takođe istakao da će građani Požege moći da putuju do Beograda za manje od dva sata, što će dodatno unaprediti infrastrukturu i ekonomski razvoj. Izgradnja auto-puta Beograd – južni Jadran takođe će doprineti razvoju turizma i privrede, kao i dolasku novih investicija.
Na trasi između Preljine i Požege projektovano je više mostova i nadvožnjaka, čiji rasponi variraju od 12 do 35 metara. Fundiranje mostova predviđeno je na šipovima i temeljnim stopama, a projektovanje se vrši na osnovu geotehničkih elaborata.
U zavisnosti od raspona, mostovi su projektovani kao armiranobetonski ramovi ili armiranobetonski i prednapregnuti gredni sistemi. Prednapregnuti gredni elementi se proizvode u specijalizovanim pogonima, a nakon kontrole kvaliteta, postavljaju se na projektovanu poziciju.
Ova deonica auto-puta predstavlja ne samo značajan infrastrukturni projekat, već i ključni faktor za ekonomski razvoj čitavog regiona.
