Grčko ostrvo Ikarija je godinama privlačilo pažnju zbog jednog fenomena – stanovnici su dugovečni. Udaljeno je 20 kilometara od popularnog Samosa, u čijoj prefekturi se nalazi.

Godine 1976. doktori su dijagnostifikovali rak pluća Stefatisu Moraitisu, predviđajući mu još samo pola godine života. Umesto agresivne hemoterapije u SAD, Moraitis se vratio na svoje rodno ostrvo Ikariju. U početku je bio skrhan depresijom, ali se njegova vera u život vratila.

Kroz narednih nekoliko meseci, Moraitis se osećao sve jačim i snaga mu se vratila. Umesto smrti, proveo je vreme na otvorenom, sadio povrće i provodio vreme sa prijateljima.

Nakon 30 godina takvog načina života, Moraitis je napunio 97 godina i odlučio da ode na pregled sa starim nalazima. Otkrio je da je sve doktore koji su mu predvideli još samo šest meseci života nadživeo.

Moraitis nikada nije počeo hemoterapiju, već je živeo na Ikariji, jedući domaću hranu, pijući domaće vino i koristeći domaće namirnice. Preminuo je u 102. godini, a na poslednjem pregledu mu rak nije ni bio dijagnostikovan kao uzrok smrti.

Ovo je samo jedna u nizu neverovatnih priča o dugovečnosti stanovnika Ikarije, ostrva koje se u svetu prepoznaje po zdravoj hrani i kao mesto na kojem „ljudi zaboravljaju da umru.“

Stanovnici Ikarije retko pate od srčanih bolesti i raka, a svakodnevno konzumiraju zdravu i domaću hranu, kao što su maslinovo ulje, rukola, heljda, hleb od integralnog brašna, origano, peršun i slično začinsko bilje.

Iz šoka je da se na Ikariji nikome ne žuri, već svi žive bez stresa, uzgajajući svoju hranu i provodeći vreme s porodicom i prijateljima. Borba za novac im je nepoznata, a svi se smeju i druže jedni s drugima.

Ova priča sa ostrva Ikarija nas uči da bolesnim osobama nije samo potrebna medicinska pomoć, već i vera, volja za životom i ljubav prema prirodi kako bi se telo i duša regenerisali.