Skupština Crne Gore za samo pola godine platila je 58.000 evra za službena putovanja predsednika odbora i rukovodilaca. Najveći deo tog iznosa odlazi Maja Vukićević, predsedavajuća Zakonodavnim odborom, i Duško Stijepović, ispred Odbora za međunarodne odnose i iseljenike, čije su isplate prešle 20.000 evra za 18 putovanja. Vukićevićeva je putovala 12 puta za pola godine, koštajući Skupštinu 13.119 evra, dok je Stijepović putovao šest puta za 8.780 evra. Obojici su isplaćene dnevnice od 2.756 i 1.730 evra. Miodrag Laković, predsednik Odbora za bezbednost i odbranu, potrošio je 6.933 evra za tri putovanja, dok je Ivan Vuković, predsednik Odbora za evropske integracije, potrošio 5.483 evra za pet putovanja. Predsednica Administrativnog odbora Jelena Nedović imala je osam putovanja koja su koštala 4.674 evra, dok su putovanja potpredsednice Skupštine Zdenke Popović koštala 3.591 evra. Mandić, predsednik Skupštine, koštao je budžet 1.686 evra za putovanja u Brisel, Brag, Palma de Majarku i Beograd, ali se odrekao dnevnica.
Iz NVO sektora godinama se upozorava da se ne štedi na državnu administraciju, a da se ne pomaže socijalno ugroženima. Za preglomaznu javnu administraciju i njihove privilegije, kao što su varijable na zarade, dodatni rad, službeni automobili, gorivo, telefoni, dnevnice i druga primanja, novac se izdvaja, dok za socijalno ugrožene nema dovoljno. ASP poručuje da administracija rasipa novac, ali da vlade ne pokazuju volju da se to promeni.
Situacija sa službenim putovanjima u Skupštini Crne Gore izazvala je kontroverze i pitanja o opravdanosti troškova koji se prave na račun poreskih obveznika. Da li je zaista potrebno toliko putovanja i da li su troškovi adekvatni u odnosu na rezultate koja putovanja donose, pitanja su koja se postavljaju. Predsednici odbora i drugi rukovodioci moraju opravdati svoja putovanja, kao i troškove koje prate ta putovanja.
Osim predsednika odbora, i drugi zvaničnici Skupštine su koristili sredstva za službena putovanja. S obzirom na visoke troškove, postavlja se pitanje da li su sva putovanja bila neophodna i efikasna u postizanju ciljeva za koje su organizovana. Transparentnost u trošenju javnih sredstava je bitna kako bi se sprečila zloupotreba i rasipanje novca.
Odgovornost zvaničnika u korišćenju javnih sredstava je ključna u očuvanju poverenja građana u institucije. Moraju se postaviti jasna pravila i kontrola nad trošenjem javnog novca kako bi se osiguralo da se sredstva koriste na odgovoran način. Poreski obveznici imaju pravo da znaju kako se njihovi novac troši i da budu sigurni da se sredstva koriste za opšte dobro.
Upravljanje javnim finansijama zahteva transparentnost, odgovornost i efikasnost u trošenju sredstava. Troškovi za službena putovanja trebaju biti opravdani i merljivi u odnosu na postignute rezultate. Ako se utvrdi da su troškovi nepotrebni ili previsoki u odnosu na koristi koje putovanja donose, treba preduzeti mere za racionalizaciju i smanjenje troškova.
Političke institucije moraju biti primer odgovornog upravljanja javnim sredstvima kako bi stekle poverenje građana i obezbedile efikasno korišćenje resursa. Nadzor nad trošenjem javnog novca treba biti stroži i transparentniji kako bi se osiguralo da se sredstva troše na najbolji način za dobrobit svih građana. Važno je da se uspostave mehanizmi kontrole i nadzora nad trošenjem javnih sredstava kako bi se sprečile zloupotrebe i rasipanje novca.
