Roditeljima Mihajla M. (14) iz Niške Banje, koji je 5. oktobra prošle godine ubio svog školskog druga Andreja Simića (13) sa 37 uboda nožem, preti 12 godina zatvora. Osnovno tužilaštvo u Nišu je nakon istražnih radnji utvrdilo da su roditeljima stavljene na teret teško delo protiv opšte sigurnosti, a ne zlostavljanje i zanemarivanje deteta kako su prvo bili osumnjičeni. Dečak koji je izvršio zločin je upućen na veštačenje u Beograd.

Nakon prikupljanja dokaza, Osnovno tužilaštvo je odlučilo da slučaj preda na dalju istragu Višem tužilaštvu u Nišu zbog sumnje u teže krivično delo. Više javno tužilaštvo je preduzelo mere kako bi rasvetlilo šta se tačno desilo tog kobnog dana u porodičnoj kući Mihajla M. Dečak koji je izvršio zločin je prethodno veštačen u psihijatrijskoj ustanovi u Beogradu, gde je smešten i Kosta K. (14), koji je u maju prošle godine izvršio masakr u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“.

Oba dečaka su bila zakonski neodgovorna za svoja dela jer su imala 13 godina u vreme ubistava, prema zakonu maloletnicima se ne može suditi za krivična dela. Andrejevo telo je pronađeno u tavanu Mihajlove kuće nakon što su Hitna pomoć i policija pozvani na intervenciju. Autopsija je pokazala da je dečak preminuo na krajnje svirep i monstruozan način, sa 16 strana zapisnika o njegovim povredama.

Mića i Sanja Simić, roditelji ubijenog dečaka, su ispričali da je Andrej tog dana umesto da sačeka vreme za školu otrčao do Mihajla M. kako bi se družio sa drugovima. Smatraju da je celo ubistvo bilo pažljivo smišljeno i da je njihov sin namamljen u zamku. Ovo tragično događaj je šokirao lokalnu zajednicu i izazvao burne reakcije javnosti.

Pritvor je određen roditeljima Mihajla M. zbog sumnje u teško krivično delo protiv opšte sigurnosti. Navodno su učestvovali u planiranju i izvršenju ubistva te prema zakonu će im se suditi za ovo delo.

Ovaj slučaj je ponovo pokrenuo pitanje bezbednosti i odgovornosti dece u društvu. Potrebno je razmotriti mere prevencije i edukacije kako bi se sprečile ovakve tragedije u budućnosti. Nadležne institucije trebaju delovati brzo i efikasno kako bi se pravda zadovoljila i kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti.

Iako se čini da su ovakvi slučajevi retki i izolovani, važno je razgovarati o mentalnom zdravlju dece, nasilju i odgovornosti roditelja u prevenciji ovakvih događaja. Pomoć stručnjaka i institucija je neophodna kako bi se rešili uzroci i posledice ovakvih tragedija.

Porodice ubijenog dečaka su u dubokoj tuzi i traže pravdu za svoje dete. Nadaju se da će pravosuđe delovati ispravno i da će počinioci biti adekvatno kažnjeni. Javna podrška i saosećanje su važni u ovakvim situacijama kako bi se zajedno nosili sa posledicama ovih strašnih događaja.

Samo zajedno, kao društvo, možemo raditi na sprečavanju nasilja među decom i obezbeđivanju sigurne budućnosti za sve naše najmlađe sugrađane. Svaka žrtva je jedna previše i moramo uložiti napore da se osigura da se ovakve tragedije nikada više ne ponove. Ovo je trenutak za dalju refleksiju i akciju kako bi se zaštitila deca, naša budućnost.

Nasilje nije rešenje i ne sme se tolerisati ni u jednom obliku. Roditelji, obrazovni sistem, policija i druge institucije trebaju sarađivati kako bi se obezbedila sigurnija i bolja budućnost za našu decu. Svi želimo da naša deca odrastaju u zdravom i sigurnom okruženju, i preduzimamo korake da se to ostvari. Smrt Andreja Simića je podsetnik na važnost brige i posvećenosti prema našoj deci. Hajde da zajedno radimo na stvaranju bolje budućnosti za sve nas.