Crnogorska Skupština trenutno razmatra zakon o pravnom prepoznavanju rodnog identiteta na osnovu samoodređenja, koji je izazvao negodovanje u većinskom delu stanovništva. Prema nacrtu zakona, crnogorski državljani imaju pravo promeniti oznake pola, imena i matičnog broja, uključujući i decu stariju od 15 godina uz saglasnost roditelja. Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava tvrdi da je cilj zakona omogućiti svakome da živi u skladu sa svojim rodnim identitetom radi dobrobiti i mentalnog zdravlja. Zakon zabranjuje traženje medicinskih dokaza za promenu oznake pola i matičnog broja.

Lider Demokratske narodne partije, Milan Knežević, izjavio je da stranka neće podržati ovaj zakon, tvrdeći da urušava tradicionalni identitetski kod Crne Gore. Mitropolija crnogorsko-primorska je takođe izrazila protivljenje zakonu, nazivajući ga suludim i besmislenim, ističući da ne sme biti pogađanja o ovom pitanju. Mnoge tradicionalne porodice su zabrinute zbog uticaja ovog zakona na budućnost njihove dece, izražavajući strah od promene tradicionalne porodične strukture.

Sveštenik Miodrag Todorović apeluje na oprez u vezi ovog zakona, ističući važnost poštovanja božjeg domostroja i neiskorištavanja dece za eksperimente. Pesnikinja Milica Bakrač takođe je kritična prema zakonu, ističući da se protivi urušavanju tradicionalne porodice i identiteta. Grupa građana je pokrenula peticiju zahtevajući da se o ovom zakonu odlučuje na referendumu zbog njegovog potencijalnog uticaja na celokupno društvo.

Pitanje prepoznavanja rodnog identiteta na osnovu samoodređenja izazvalo je duboku podelu u crnogorskom društvu, sa tradicionalnim vrednostima i modernim pristupima sukobljenim oko pitanja identiteta, porodice i slobode izbora. Dok neke struje podržavaju zakon kao napredan korak ka zaštiti prava transrodnih osoba, druge grupe se protive zbog straha od gubitka tradicionalnih vrednosti i identiteta.

Važno je da se ova tema razmatra otvoreno i sa poštovanjem prema različitim stavovima, kako bi se pronašlo rešenje koje će odgovarati celokupnoj crnogorskoj zajednici. Kroz dijalog i argumentovane rasprave, možemo pronaći kompromis koji će odražavati različite perspektive i interese svih građana. Na kraju, ključno je da se odluke donose u interesu celokupnog društva, čuvajući istovremeno individualna prava i identitete.