Srpska članica i predsedavajuća Predsedništva BiH, Željka Cvijanović, nedavno je pozvala nadležne institucije u Bosni i Hercegovini da u što kraćem roku donesu rešenja koja bi omogućila potpuno ukidanje svih opterećenja na uvoz iz Sjedinjenih Američkih Država. Ova izjava je došla u trenutku kada se očekuje uvođenje recipročnih tarifa od 35 procenata za proizvode iz BiH, što bi moglo ozbiljno ugroziti privredu i izvoznike iz ove zemlje.
Cvijanović je naglasila da razume namere američkog predsednika Donalda Trampa da stavi Ameriku na prvo mesto i zaštiti ekonomske interese svoje države. Međutim, ona je uverena da bi ukidanje carinskih stopa na uvoz američke robe moglo sprečiti uvođenje tih visokih tarifa, čime bi se zaštitili bh. privrednici koji izvoze u SAD. Ova situacija je postala još važnija s obzirom na to da trgovinske veze između BiH i SAD imaju potencijal za značajan razvoj, a ukidanje carina bi moglo doprineti stvaranju dinamičnijih ekonomskih i trgovinskih veza.
U saopštenju koje je prenela Srna, Cvijanović je istakla da je sigurna da bi ovakvo rešenje doprinelo unapređenju sveukupne saradnje sa Sjedinjenim Američkim Državama i Trampovom administracijom. Ona je naglasila da su ovakve mere neophodne kako bi se osiguralo da privrednici u BiH imaju jednake uslove konkurencije sa američkim proizvođačima.
Ova situacija dolazi u kontekstu sve većih trgovinskih tenzija između SAD i drugih zemalja, što dodatno komplikuje odnose. Poziv Cvijanović je stoga i apel na domaće institucije da preduzmu hitne korake kako bi zaštitili interese privrede i omogućili stabilnost na tržištu.
U svetlu ovih dešavanja, privrednici i analitičari u BiH prate situaciju s velikom pažnjom, jer bi odluke donete u narednom periodu mogle imati dugoročne posledice po ekonomiju zemlje. Ukoliko se ne postigne dogovor, može doći do smanjenja izvoza, što bi dodatno otežalo poslovanje mnogim firmama, posebno onim koje su već na ivici opstanka.
U prethodnim mesecima, BiH je beležila rast izvoza u SAD, što je dodatno povećalo značaj ovog tržišta za lokalne privrednike. Međutim, uvođenje recipročnih tarifa moglo bi preokrenuti ovaj trend, te izazvati nezadovoljstvo i proteste među preduzetnicima.
Cvijanović je takođe naglasila važnost saradnje među institucijama na svim nivoima, kako bi se brzo i efikasno odgovorilo na izazove koji se pojavljuju u međunarodnoj trgovini. Rešenja koja bi se donela moraju biti u skladu sa međunarodnim standardima i pravilima, ali istovremeno moraju štititi nacionalne interese.
Ova situacija je još jedan pokazatelj složenosti ekonomskih odnosa u regionu, kao i izazova s kojima se suočavaju zemlje poput BiH. U tom kontekstu, potrebna su hitna i efikasna rešenja koja će omogućiti očuvanje i unapređenje privrednih veza sa Sjedinjenim Američkim Državama.
U svetlu svih ovih dešavanja, ostaje da se vidi kako će reagovati nadležni organi u BiH, kao i koje će mere biti preduzete kako bi se zaštitili interesi domaćih privrednika. Ova situacija može biti ključna za budućnost trgovinskih odnosa između BiH i SAD, a samim tim i za ekonomski oporavak i razvoj zemlje.
