U većini pravoslavnih domova širom Srbije tradicija je da se jaja pred Vaskrs farbaju na Veliki petak, ali se u Prizrenu i okolini to činilo na Veliki četvrtak. Ovu tradiciju su zadržale i Prizrenke, koje sada žive u različitim mestima u Srbiji, a proterane su iz rodnog grada 1999. godine posle upada NATO agresora snaga i šiptarskih terorista na Kosovo i Metohiju. One su to uradile i juče, a mnoge od njih su ofarbana vaskršnja jaja podelile na društvenim mrežama. Tradicija u ovom kraju bila je, a do danas je održana u Velikoj Hoči i Orahovcu među preostalim Srbima u ovom delu Metohije, da već sredinom treće nedelje Vaskršnjeg posta počinje ukrašavanje jaja pomoću voska, koji se na jaje nanosi tzv. šarajkom ili šaraljajkom što je neka vrsta tuša za crtanje.

Za ukrašavanje jaja potrebna je šaraljajka, pčelinji vosak i sveća. Prvo našarano jaje se naziva strašnik ili čuvarkuća, a na njemu se crta krst ili nekoliko krstića. Strašnik predstavlja simbol Hristovog vaskrsenja i čuva se u kućnom ikonostasu. Pošto je ovo mesto poznato po vinogradima i vinu, tradicionalna šara je ostala list vinove loze, a crtaju se krstići, neka od 12 crkava koliko ih ima u ovom mestu, cvetovi, ptičice i još mnogo toga, što zavisi od mašte domaćica.

Šaranje jednog jajeta traje oko deset minuta, a do Velikog četvrtka našaramo i po nekoliko stotina. Kada završimo šaranje, jaja se smeštaju u frižidere ili druga hladna mesta, a farbanje crvenom bojom je u zoru na Veliki četvrtak i kuvaju se na tihoj vatri, kako ne bi popucala. Dušanka iz Velike Hoče ističe da ženama iz Velike Hoče šaranje jaja ne predstavlja mukotrpan posao iako zna da potraje, jer je sve u cilju da se u veri dočeka najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje gospoda Isusa Hristosa.

Veliki petak se obeležava kao sećanje na stradanje i smrt Isusa Hrista, a prema verovanju, na ovaj dan treba biti uzdržan od hrane i pića, dok se u nekim krajevima organizuju i procesije. Ova tradicija ukrašavanja jaja voskom i farbanja crvenom bojom pre nego što se Vaskrs proslavi, predstavlja važan deo uskršnjih običaja kod pravoslavnih vernika širom Srbije.

U Prizrenu i okolini, kao i u nekim delovima Metohije, ova tradicija se održava i danas, iako su mnogi ljudi proterani iz svojih domova tokom ratova na Kosovu i Metohiji. Domaćice se trude da sačuvaju tradiciju šaranja jaja i prenose je na svoje potomke, čuvajući tako uskršnje običaje koji se prenose s kolena na koleno.

Pored šaranja jaja, pravoslavni vernici uoči Uskrsa poste i mole se, pripremajući se za proslavu najvećeg hrišćanskog praznika. Farbanje jaja voskom i crvenom bojom simbolizuje krv Hrista i njegovu žrtvu za spasenje ljudi. Ovi običaji su duboko ukorenjeni u srpskoj kulturi i tradiciji, predstavljajući važan deo verskog identiteta pravoslavnih vernika.

Uskršnja jaja se farbaju i šaraju sa ljubavlju i pažnjom, a domaćice se trude da svako jaje bude unikatno i lepo ukrašeno. Ova tradicija je važna za zajednicu i predstavlja način očuvanja kulturnog nasleđa i tradicije pravoslavnog naroda.

Dok farbaju jaja voskom i šaraju ih u različitim dekoracijama, domaćice se okupljaju, razgovaraju i dele savete i iskustva. Ovo je prilika da se zajedno proslave praznici, da se ojača zajedništvo i da se prenese ljubav prema tradiciji na mlađe generacije.

Udaranje jaja, tradicionalna igra koja se igra na Uskrs i simbolizuje borbu između dobra i zla, takođe je deo uskršnjih običaja kod pravoslavnih vernika. Ova igra predstavlja simbol pobede Hrista nad smrću i proslavu njegovog vaskrsenja.

Uskršnja jaja se smatraju simbolom novog života, obnove i nade, te predstavljaju važan deo uskršnjih običaja širom sveta. Farbanje jaja voskom i šaranje različitim motivima, kao i udaranje jaja u znak proslave Vaskrsa, predstavljaju tradiciju koja se održava već vekovima i koja simbolizuje veru, ljubav i zajedništvo među ljudima.

Uprkos teškim vremenima i ratovima, pravoslavni vernici širom Srbije i dalje neguju uskršnje običaje i tradiciju farbanja jaja voskom. Ova tradicija se prenosi s kolena na koleno, čuvajući tako uskršnje običaje i identitet pravoslavnih vernika. Ovaj običaj predstavlja važan deo verske i kulturne baštine pravoslavnog naroda i simbolizuje veru, ljubav i zajedništvo među vernicima.