BEOGRAD – Prosečna decembarska neto plata u Srbiji iznosila je 108.312 dinara, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ove informacije otkrivaju značajne razlike u primanjima po različitim delatnostima, gde se najniži prosek beleži u ličnim uslužnim delatnostima, gde su zaposleni zarađivali samo 56.849 dinara. S druge strane, programeri su na vrhu platne skale, sa prosečnom zaradom od 316.111 dinara.
U analizi plata u Srbiji, uočava se da su plate zaposlenih u poljoprivredi, koje su iznosile 85.982 dinara, takođe ispod proseka. Građevinski sektor beleži prosek od 101.646 dinara, dok zaposleni u saobraćaju zarađuju 96.954 dinara. Poslovanje nekretninama i trgovina takođe su ispod proseka, sa zaradama od 103.263 dinara i 97.366 dinara, redom.
Pored toga, prerađivačka industrija, koja zapošljava značajan broj radnika, takođe se suočava sa izazovima u pogledu plata. Prosečna plata u ovoj industriji iznosi 96.906 dinara, što je ispod opšteg proseka. Međutim, razlike među sektorima unutar prerađivačke industrije su izražene.
Ova situacija ukazuje na nejednakosti u platama koje se javljaju u različitim sektorima, što može imati dugoročne posledice po ekonomski razvoj zemlje. Određene oblasti, poput IT sektora, nastavljaju da privlače visoke plate, dok drugi sektori, kao što su poljoprivreda i lične usluge, ostaju na niskim nivoima.
U okviru ekonomskih analiza, važno je napomenuti da visoke plate u IT sektoru mogu privući mlade talente i doprineti inovacijama, dok niske plate u drugim sektorima mogu voditi ka migraciji radne snage i nedostatku stručnjaka u ključnim industrijama. Ovakva dinamika može stvoriti dodatne izazove za vladu u pogledu strategija zapošljavanja i obrazovanja.
Stručnjaci upozoravaju da je neophodno unaprediti obrazovni sistem kako bi se mladi ljudi pripremili za tržište rada koje se brzo menja, posebno u svetlu digitalizacije i tehnoloških inovacija. Takođe, potrebno je stvoriti stimulativnije uslove za rad u sektorima sa nižim platama, kako bi se zadržali radnici i poboljšali uslovi rada.
Osim toga, postoje i predlozi za povećanje minimalne plate, što bi moglo pomoći u poboljšanju standarda života zaposlenih u sektorima sa niskim primanjima. Ove mere bi mogle doprineti smanjenju siromaštva i unapređenju životnog standarda, ali zahtevaju pažljivo razmatranje i analizu potencijalnih ekonomskih posledica.
U zaključku, razlike u platama po sektorima u Srbiji ukazuju na potrebu za sveobuhvatnom strategijom koja bi mogla da obezbedi ravnotežu između različitih delatnosti i doprinese održivom razvoju ekonomije. U ovom kontekstu, vlada, poslodavci i obrazovne institucije moraju raditi zajedno kako bi se stvorili uslovi za ekonomski rast i poboljšanje životnog standarda svih građana. Razumevanje i rešavanje ovih izazova ključno je za budućnost tržišta rada u Srbiji.
